NA čelu Instituta elektro i elektronskih inženjera (IEEE), najvećeg i najuticajnijeg inženjerskog udruženja na svetu, svojevremeno je bio Mihajlo Pupin. Čast da bude potpredsednik imao je i Nikola Tesla. A već za nekoliko dana, od Nove godine, najbrojnijim odeljkom IEEE - Društvom za računarske nauke - predsedavaće još jedan Srbin, prof. dr Dejan Milojičić.

Beogradski đak, student i magistrant Elektrotehničkog fakulteta, još početkom devedesetih otišao je u svet, gde je njegova karijera u kompjuterskom svetu ubrzano napredovala. Danas živi u Palo Altu, Silicijumskoj dolini, koja godinama celom svetu diktira inovacije u oblasti informacionih tehnologija. Direktor je u „Hjulit Pakardu“, profesor na državnom San Hose univerzitetu, gde doktorande uči o menadžmentu sistema u oblasti „klaud kompjutinga“. U biografiji mu je sada ubeleženo i da je predsednik Društva za računarske nauke. Vlasnik je 12 patenata i još 30 ih je u proceduri odobravanja. Za to što na pravi način ume da pristupi i najsloženijem poslovnom problemu najviše je zahvalan, kaže, pokojnom profesoru Slavoljubu Marjanoviću, sa Elektrotehničkog fakulteta.

- Bio je to profesor zbog koga su mnogi napuštali studije. Njegov predmet izgledao je kao nepremostiva prepreka. Dva puta sam poništavao šestice, da bi tek iz trećeg pokušaja dobio osam. Ali zahvalan sam mu za ceo život. Tehnologije su se sto puta promenile od onoga što smo mi učili, ali nas je uputio kako da razmišljamo i kako da rešavamo probleme - seća se prof. Milojičić svojih studentskih dana.

- Na ETF sam i magistrirao, a već sam bio zaposlen u Institutu „Pupin“. Danju sam radio, noću spremao magistarski.

U to vreme, kaže, u „Pupinu“ su radili veoma ozbiljne stvari i ni u čemu nisu zaostajali za kolegama sa Zapada. Bili su, dodaje, u nivou najuspešnijih start-ap kompanija u Silicijumskoj dolini. Tadašnje „Tim“ kompjutere instalirali su u brojne istitucije i kompanije u zemlji i inostranstvu.

Iako je u to vreme već dobio „zeleno svetlo“ za doktorat na ETF, Dejan Milojević shvatio je bi spremanje doktorske teze, uz obaveze na poslu, bilo nemoguće, jer doktorat zahteva punu predanost. Odlučio je da ode u inostranstvo. Dobio je nemačku stipendiju i odabrao fakultet u Kajzerslauternu. Tu je i doktorirao, a potom dobio poziv da ode u Ameriku, u OSF Institut, u Kembridž u Masačusetsu.

- Za odluku da odem u Ameriku presudilo je to što mi se činilo da su tamo mogućnosti za rad i napredak mnogo veće. Pare nikada nisu bile presudne - napominje naš sagovornik. - Bio sam tamo pet godina, ali kada su smanjili obim rada i nije više bilo kapaciteta da profesionalno napredujem, prešao sam na Zapadnu obalu, u Palo Alto. Od tada, do današnjeg dana zaposlen sam u „Hjulit Pakardu“, bavim se razvojem softvera, od onih za male uređaje, do upotrebe kod velikih komputerskih sistema. Učestvuje i u razvoju sistemskih softvera za novu generaciju kompjutera visokih performansi. Stručnjak je za „klaud kompjuting“, virtuelno čuvanje podataka na moćnim kompjuterima. Previše zauzete memorije na internetu jedan je od većih IT problema, pa se njime bave brojni naučnici. Osim smeštanja toliko podataka, iznalaze i što efikasnije načine njihove obrade.

FUDBALSKI TRENER Osim za nauku i biznis, Dejan Milojičić nalazi vreme i za sport. Trener je fudbalera mlađih kategorija. Kao i posao, i trenerski posao shvata vrlo ozbiljno. Nikada nije bio fudbaler, ali je dobio sve potrebne licence za trenerski rad. - Krenuo sam tako što sam trenirao svoje dve ćerke, a onda su one porasle i odustale, a ja sam počeo da radim sa drugom decom, prvo sa devojčicama, pa sa dečacima. Vodio sam ih čak i na takmičenja na saveznom nivu, na kome učestvuju deca iz celih Sjedinjenih Američkih Država - sa ponosom priča ovaj profesor.

Ovim oblastima se u Srbiji, primećuje, bave se tek malobrojne kolege, ali veruje da bismo, uz više interesovanja, mogli da budemo veoma uspešni.

- Nijednog trenutka ne sumnjam u srpsku pamet. Za razvoj softvera u današnje vreme nije potrebna mnogo skupa oprema. Nekada je dovoljan običan kompjuter i internet-veza - napominje dr Milojićić.

- Zato mislim da je to odlična šansa za naše stručnjake. Srbi su poznati kao dobri programeri i istraživači i mislim da taj potencijal treba da iskoristimo.

Njegova ideja je, kaže, da kompanija u kojoj radi, jedna od najmoćnijih u IT svetu, otvori razvojnu laboratoriju u Beogradu. Još se nisu stekli svi uslovi, ali nada se da će u narednim godinama okolnosti da budu bolje i da će se njegov san ostvariti.


PREDAVANJE U SANU

Prof. dr Dejan Milojević održaće u nedelju, u 14.15, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, predavanje o rezultatima istraživanja na čijem čelu je bio. Bavili su se predviđanjima razvoja računarskih nauka i informacionih tehnologija do 2022. godine. Predstaviće 22 pravca inovacija, a kao jedan od primera navodi ogromne mogućnosti 3D štampača u narednom periodu. Ovaj stručnjak bar jednom godišnje, kada dođe u Srbiju, održi predavanje ovdašnjim kolegama.