Za tri godine uništili su 20.000 bombi

ZA nas nijedan rat nije prestao, kažu pirotehničari iz Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, specijalisti za demontiranje neeksplodiranih bombi. Od 2010. do danas samo 11 pirotehničara Uprave za civilnu zaštitu uništilo je 20.912 neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS), od avio-bombi i raketa težih od tone, do "kašikara". Prošlogodišnji "ulov" od 12.230 bombi, raketa, granata i mina svih stepena razorne moći bio je rekordan.

- U Srbiji, kad je reč o neeksplodiranim ubojnim sredstvima, nema čega nema. Građani nas zovu i zbog stare turske đuladi, a da ne govorimo o bombama i projektilima iz dva svetska rata i NATO bombardovanja. Svakodnevno vodimo rat protiv ostataka ratova - kaže Srećko Gavrilović, načelnik Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva.

Njegovi pirotehničari su vojni inženjeri s nervima hladnokrvnih kockara koji odgonetaju tajne bezbrojnih tipova minijaturnih upaljača s prepredenim zamkama protiv demontiranja bombi, ubitačnu baštinu mnogobrojnih ratova koje su tokom 20. veka pustošili Srbiju.

- Najteže za deminiranje je - svako sledeće neeksplodirano ubojno sredstvo. U ovom poslu svaki slučaj je jedinstven. Sva pravila iz kataloga važe za nove bombe i projektile. Posle decenija stajanja u zemlji fizičko-hemijski procesi u njima su promenili mnoge karakteristike - kaže Gavrilović.

On priznaje da je izazov nad izazovima bilo prošlonedeljno onesposobljavanje nemačke avio-bombe iz Drugog svetskog rata teže od tone, koja je 72 godine vrebala ispod tla placa u Budimskoj ulici na Dorćolu.

- Prava je sreća što građevinari nisu naišli na nju dok su bušili rupe za šipove ili je zabetonirali, pošto bi vibracije i sleganje velike zgrade bile vrlo rizični za aktiviranje upaljača bombe sa 650 kilograma eksploziva. Ovaj slučaj je i upozorenje građevinarima da poštuju zakon i pozovu pirotehničare da pregledaju teren pre gradnje - naglašava Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije.

Prošle subote on je primio poziv od kolega iz Protivdiverzione čete beogradske policijske brigade, koja je prva stigla na gradilište u Budimskoj ulici, nakon što su lopate građevinara udarile u bombu na dnu šest metara dubokog iskopa. Pirotehničari-protivdiverzanti ostali su bez reči pred ogromnim projektilom nepoznatog tipa i pozvali su eksperte Srećka Gavrilovića, Dragišu Nikolića, Mihaila Marinkovića, iz Sektora za vanredne situacije. Njihove kolege Dragan Stojković i Ivan Milinković već su bila angažovane na demontiranju bombe na drugoj lokaciji.

- Srećom, bili smo zajedno kad nas je načelnik pozvao i naredio da smesta krenemo u Budimsku. Bili smo na vezi s kolegama iz Protivdiverzione čete i tražili da nam opišu bombu. Kad su rekli da je kalibra oko 800 milimetra nismo verovali - kaže Gavrilović.

Specijalisti za neeksplodirana ubojna sredstva mislili su da njihove kolege preteruju i da je reč o ogromnom zrnu austrougarskog „merzera“ od 420 mm kojima je Beograd zasipan u Prvom svetskom ratu. Samo tokom pripreme nemačke ofanzive 1915. na prestonicu se za dva dana sručilo 300.000 projektila svih kalibara, među kojima najviše granata iz merzera“. Međutim kad su videli bombu u Budimskoj pirotehničari su ostali zatečeni.

- Polako smo oslobodili prostor oko nje i izmerili kalibar - 660 milimetara. Bilo je očigledno da je reč o avionskoj bombi i počela je trka s vremenom da otkrijemo o kom tipu bombe je reč i gde joj je upaljač - kaže pirotehničar Mihailo Marinković.

- Neki upaljači imaju odloženo dejstvo, brinuli smo se da ga građevinci možda nisu udarom ili potresima aktivirali - dodaje Dragiša Nikolić.

Prošlonedeljna demontaža nemačke bombe, teške tonu, u Beogradu

- Na gradilište smo došli u civilu i kolege iz centrale u Sektora su nas zvale i pitale da li treba da pošalju zaštitna sredstva, kacige, pancire. Odgovorili smo da nije potrebno ništa osim tople vatrogasne uniforme. Od onakve bombe ne štiti ništa. Da je pukla, od nas ne bi ostala ni prašina - kaže Gavrilović.

Zimsko sunce je brzo zašlo i na temperaturi od nekoliko stepeni iznad nule pirotehničari su pod reflektorima nežno raščišćavali zemlju oko divovskog projektila.

- Na bombi sme da radi samo jedan čovek i to određeno vreme, a onda ga smenjuje drugi. Koncentracija mora da bude potpuna, u ovom poslu greši se samo jednom. Drugi član ekipe "na čekanju" asistira, a treći održava vezu s kolegom u centrali koji pretražuje baze podataka na osnovu informacija s terena - objašnjava Gavrilović.

Pirotehničari kažu da su za ovaj posao potrebni i znanje i prirodne predispozicije.

- Svaki kurs za operativni rad počinje prikazivanjem jezivih snimaka mrtvih i osakaćenih pirotehničara. To je test, da li imate stomak da izdržite. Posle kursa učite godinama uz starije i iskusnije kolege. Svi smo mi inženjeri vojno-tehničke struke, ali za pirotehničara je potrebno mnogo prakse na terenu - naglašava Gavrilović.

Demontaža projektila iz Drugog svetskog rata

U ovom poslu nema teoretičara, svi moraju da nose ašovčić i da kopaju oko bombe. Načelnik može, šali se Rančić, da ima samo protekciju za lepši ašovčić. Pirotehničari naglašavaju da je demontiranje neeksplodiranih ubojnih sredstava u gusto naseljenim područjima najsloženiji posao u čijem izvođenju mora da učestvuje mnogo službi.

- U slučaju bombe u Budimskoj nije bilo ni govora o najboljem načinu za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, bez pomeranja, na mestu gde su pronađena. To bi uništilo ceo kvart. Morali smo da pronađemo i neutrališemo upaljač na licu mesta, po svaku cenu - kaže Nikolić.

Pirotehničari naglašavaju da je presudni trenutak neutralisanja projektila otkrivanje njegovog "identiteta". Niko nije bio srećniji od njih kad su se ukazale oznake bombe nemačke proizvodnje "SC 1000". Kolege koje su pretraživale baze podataka javili su im da je takav tip bombe vrlo redak, da je otkriven na još samo dva mesta u Evropi.

- Naglasili su da budemo veoma oprezni, jer je na njima korišćena velika lepeza upaljača, od mehaničkih do električnih, od trenutnih do onih sa odloženim dejstvom. Otkrili smo upaljač na boku bombe i upoređivali ga s tipovima koje su nam na laptop poslali iz centrale. Prepoznali smo model s dvostrukom zaštitom od skidanja - kaže Gavrilović.

OTEŽAVAJUĆA okolnost za srpske pirotehničare tokom demontiranja bombi su brojni radoznalci.

- To je bio slučaj i tokom uklanjanja avio bombe na Dorćolu koje nismo mogli da započnemo dok nismo uklonili s terasa komšiluk koji je poznanicima želeo da omogući direktan prenos rada pirotehničarske ekipe. Kad u drugim zemljama neko vikne bomba svi beže glavom bez obzira, a kod nas je obrnuto - svi trče da vide bombu. Posle svega što smo preživeli, možda i nije čudo što smio oguglali na opasnost. A to je najopasnije - kaže Bratislav Rančić.

On kaže da se pirotehničari sreću s neverovatnim slučajevima u praksi.

- Jednom smo u Šumadiji naišli na ogradu gde je domaćin zavario na kapiju topovsku granatu koja samo čudom nije eksplodirala. Kod drugog smo pak otišli pošto mu je kazan za rakiju odleteo u vazduh. Priznao je da je kao podmetač za nožicu koristio - protivtenkovsku minu!