Bunjevci: I pored pritisaka nikad u Hrvate, uvek uz Srbiju!

KADA smo mi Bunjevci, pre tri veka, kao autohton narod, iz Bosne i Herecegovine, Dalmatinske Zagore i Dalmacije, došli na ove prostore, Hrvatska nije postojala kao država, niti je bila definisana hrvatska nacija. Ceo prošli vek protekao je u pokušajima da nas učine Hrvatima, tako je i danas, ali mi se ne odričemo ni sebe, ni svoje države Srbije.

- Da činimo drugačije, pogazili bismo svetlu ulogu naših predaka koji su, 25. novembra 1918. zajedno sa Srbima odigrali ključnu ulogu u istorijskom prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji, a mi to, uprkos pritiscima, nikada nećemo učiniti - nastavlja Suzana Kujundžić Ostojić, predsednik privremenog rukovodstva Nacionalnog saveta Bunjevaca (NSB).

Ovaj Savet predstavlja ukupno 16.500 Bunjevaca, koliko ih je bilo na popisu stanovništva iz 2011. Oko 90 odsto koncentrisano je u Subotici gde je i sedište NSB, a preostalih deset odsto u Somboru. Pre 95 godina, kada su stali uz Srbe i Srbiju, Bunjevaca je, inače, bilo čak 84.000, da bi velika većina, u međuvremenu, bila kroatizovana.

- Pohrvaćivanje Bunjevaca je naročito intenzivno bilo posle Drugog svetskog rata, što nije ni čudno jer je u maju 1945. Glavni narodno-oslobodilački odbor za Vojvodinu doneo naredbu u kojoj se, izričito, kaže da bunjevačka i šokačka narodnost ne postoje i naredio da se svi Bunjevci i Šokci, bez obzira na njihovo pojedinačno izjašnjavanje, tretiraju isključivo kao Hrvati - objašnjava Nikola Babić, takođe član privremenog rukovodstva NSB.

Kategorija Bunjevac se, dodaje Babić, ponovo pojavila tek na popisu 1991. kada se za nju opredelilo 19.500 ljudi. Na narednom iz 2002. ukupan broj je bio za oko 500 veći, da bi, deset godina kasnije, pao na pomenutih 16.500.

- U zadnjoj deceniji, pritisci na nas su, mnogo sofisticiranije nego 1945, samo intenzivirani. Prvo, zbog koalicije DS i DSHV na svim nivoima uključujući, donedavno, i grad Suboticu, za Bunjevce nije bilo mesta nigde, posebno ne u lokalnoj samoupravi u kojoj, i danas, brojem i slovima, radi samo jedan čovek koji se tako izjašnjava. Gotovo je izlišno reći da nijedan direktor škole ili neke druge ustanove u Subotici nije Bunjevac - kaže Suzana Kujundžić Ostojić.

Drugi, za opstanak Bunjevaca neuporedivo opasniji način kroatizacije, nastavljaju naši sagovornici, jeste to što ih kao narod ne priznaje ni Katolička crkva kojoj su, inače, veoma odani.

- Naša deca na školovanje u katolička semeništa odlaze kao Bunjevci, a vraćaju se kao Hrvati - veli, oporo, Babić.

- Dok je biskupija bila u Kaloči, u Mađarskoj, i naši sveštenici su bili Bunjevci, poput Blaška Rajića, jednog od ključnih ljudi Velike narodne skupštine. Kada je premeštena u Suboticu, a time i pod direktan uticaj Zagreba, ni ime Bunjevac se više ne pominje! A mi samo tražimo da nas, na našoj ikavici, krštavaju, venčavaju i sahranjuju.

I objašnjenje i izgovor ne samo za crkvene obrede, već i za to što Bunjevaca nema u opštinskim službama, uključujući i to što su jedina manjina u Vojvodini koja nema svoj zavod za kulturu, jeste to što njihov govor, odnosno jezik još nije standarizovan.

- Posle sedam godina posebne nastave koju, trenutno, u 13 škola, pohađa 360 dece, za nekoliko dana ćemo, pošto smo obazbedili sve saglasnosti, prvi put dobiti svoje udžbenike - kaže Dragan Kopunović, učitelj bunjevačkog govora i nacionalne kulture.

- Mogli smo ih i mi, kao neke druge zajednice, praktično ilegalno štampati, ali bi to bilo suprotno i našem temeljnom opredelenju da sve radimo kroz institucije i u interesu naše države Srbije koju mnogi, uključujući i one koji žele da nas prisvoje, ne poštuju.

TRAŽE UKIDANjE NAREDBE

BEZ obzira na to što od 1991. mogu da se izjašnjavaju kao Bunjevci, pripadnici te nacionalne zajednice će pokrenuti postupak da se naredba iz 1945. kojom im je to zabranjeno i formalno ukine.

- S obzirom na to da je naredbu doneo Glavni narodno-oslobodilački odbor za Vojvodinu, logično bi bilo da to najpre uradi pokrajinska skupština, a potom i republička - kaže Babić.

- Budući da se pokrajinski parlament, u svojim deklaracijama o autonomiji, poziva upravo na poratne komunističke organe, biće vrlo zanimljivo da li će prihvatiti naš zahtev.