ČUVENI „Marš na Drinu“, tradicionalnu, popularnu koračnicu, koja je postala simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički je, malo je poznato, komponovao u - Valjevu. Prepoznatljivu kompoziciju posvetio je prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.

Činjenicu da je Stanislav Binički, poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio Srpsku muzičku školu, „Marš na Drinu“ napisao u Valjevu, iz zaborava je otrgnuo Zdravko Ranković, direktor i urednik Izdavačke kuće „Kolubara“. Pripremajući veliki narodni kalendar „Kolubara“ za narednu godinu, koji će biti umnogome posvećen i jubilejima Prvog svetskog rata, naišao je Ranković na taj zanimljiv podatak.

- Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je „Marš na Drinu“ komponovan u Valjevu 1914. godine gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom - kaže Ranković.

- Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu.

Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, na kojoj je i Đorđević učestvovao, „Marš na Drinu“ je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. Cerska bitka vođena je od 16. do 19. avgusta 1914. godine, hrabri pukovnik Stojanović, koji se po nekim izvorima zvao Milivoje, a saborci su ga oslovljavali sa Brka, poginuo je na toj planini. Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke „Marša na Drinu“ 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.

- Pre pola veka, „Marš na Drinu“ Stanislava Biničkog bio je izuzetno popularan u mnogim evropskim zemljama - kaže Ranković.

- Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, švedskim i drugim skandinavskim izdavačima, zainteresovanim i za druga umetnička dela našeg podneblja, ova kompozicija Biničkog činila se povezanom sa Andrićevim romanom „Na Drini ćuprija“. Gramofonske ploče sa „Maršom na Drinu“ postale su istinski bestseleri. To umetničko delo izvođeno je u raznim aranžmanima i obradama.

UMALO HIMNA POČETKOM šezdesetih godina prošlog veka nastali su stihovi Miloja Popovića, novinara i pesnika, koji su često pevani uz ovu muziku. Prvi ih je izveo hor KUD „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda. Kasnije, devedesetih godina, kad je birana himna Srbije, u najužem izboru bio je
- „Marš na Drinu“.
Tekst glasi:
„U boj krenite junaci svi Kren’te i ne žal’te život svoj
Cer da čuje tvoj,
Cer nek vidi boj
A reka Drina slavu, hrabrost I junačku ruku srpskog sina. Poj, poj, Drino, vodo hladna ti Pamti priče kad su padali Pamti hrabri stroj koji je
Pun ognja, sile, snage proterao Tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj Drino, pričaj rodu mi Kako smo se hrabro borili Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode Krv je tekla krv se lila Drinom zbog slobode.“

I zaista, „Marš na Drinu“, sem kao originalni sastav za vojni orkestar, našao se na repertoaru „Smaka“, „Lajbaha“, „Šedouza“, Džonija Štulića... Tako je i u Srbiji naglo poraslo interesovanje za ovu koračnicu.

- „Marš na Drinu“ postao je toliko popularan da je po njemu nazvan čuveni film Žike Mitrovića posvećen pobedi srpske vojske u Cerskoj bici - kaže naš sagovornik.

- Sem što je u ovom gradu napisana popularna kompozicija, veći deo filma Žike Mitrovića 1963. godine sniman je upravo ovde, u Tešnjaru, čuvenoj trgovačkoj staroj čaršiji. Tako je „Marš na Drinu“ ostao sudbinski vezan za Valjevo...


DRAMATIČNA SEDNICA

SEM činjenice da je u Valjevu komponovan „Marš na Drinu“, u kalendaru „Kolubara“ za narednu godinu otkrićemo i da je ovde dva meseca 1914. godine izlazio prvi i jedini dnevni list u gradu „Velika Srbija“ - kaže Ranković.

- U Valjevu, u zgradi sadašnjeg Višeg suda, održana je istorijska, dramatična sednica Vrhovne komande kojoj je predsedavao Aleksandar Karađorđević. Ne zna se i da je Slovenac Josip Jeras, profesor fiskulture u Valjevskoj gimnaziji, odbio poziv austrougarske vojske i priključio se Komitskom odredu vojvode Vuka, bio ranjen u borbama na Drini, prošao sa srpskom vojskom preko Albanije i između dva rata bio predsednik Udruženja Slovenaca dobrovoljaca učesnika Solunskog fronta.