GRUPA domaćih inženjera nedavno je u Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konzervaciju predstavila plan uređenja spomen-parka patrijarha Pavla kod manastira Rača. U ovoj zadužbini kralja Dragutina, mladi monah Pavle Stojčević proveo je šest godina do odlaska na postdiplomske studije u Grčku. Stariji meštani ovog dela Podrinja kažu da samo zahvaljujući njegovoj smirenosti i neustrašivosti Udba nije uspela da rastera monahe.

- Spomen-park patrijarha Pavla kraj manastira Rača bio bi divan ukras ove tvrđave srpske prosvete, koja je u najmračnijim vekovima osmanske vlasti sačuvala srpski jezik, pismenost i knjigu - kaže protojerej-stavrofor dr Radomir Popović, dekan Akademije SPC za umetnosti i konzervaciju.

On napominje da su Turci nemilosrdno sprečavali umnožavanje srpskih knjiga i palili manastire koji su imali štamparije. Međutim monasi koji su se zavetovali na očuvanje srpske prosvete, književnici, prevodioci, kaligrafi i iluminatori nisu odustajali. Oni su obnovili nemanjićku zadužbinu iz 13. veka u klisuri Rače, koju su Turci spalili 1459. i stvorili najveći kulturni centar Srbije posle pada despotovine.

Iako je manastir pod liticama Tare bio skriven gustim zelenilom i uskim putem, kaluđeri su tajnu skriptoriju napravili u još zabačenijoj klisuri, u divljini kraj lekovitog izvora Lađevac. Tu, kraj starih pećinskih isposnica, sagradili su mali hram Svetog Đorđa i konak u kome su stvarali bogato ukrašene knjige.

Nesrećne 1690. u veliku seobu pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krenuli su i monasi noseći na leđima svoje najveće dragocenosti, stotine rukopisnih knjiga.

Ipak, monasi iz Rače nikada nisu potpuno ostavili manastir, koji je stradao u tri velike turske pohare i paljevine. Uvek bi se bar jedan kaluđer vraćao na zgarište i čuvao uspomenu na stari hram, pa je crkva stalno obnavljana na isti način zadržavajući izgled građevine raške škole. To se desilo i vek posle velike seobe, kad je Raču počeo da obnavlja monah Hadži Melentije Stefanović iz manastira Tronoše, erudita, veliki putnik, diplomata i potonji ustanički vojvoda.

RUKOPISI RAČANSKI rukopisi su tokom mnogih seoba i pohara razneseni, a često i uništavani. Sačuvane knjige danas se mogu naći u više rukopisnih zbirki: na Svetoj Gori, u Beogradu, Novom Sadu, Sent Andreji, Beočinu, Pljevljima, Cetinju, Pragu, Zagrebu, Cavtatu i Bolonji. Posle turskih pustošenja malo je sačuvano račanskih liturgijskih i drugih predmeta nastalih u vremenu od osnivanja manastira do kraja 17. veka. Ono što je ostalo, preneto je u seobi i rasuto je po crkvama i manastirima Krušedolske odnosno Karlovačke mitropolije.

- Manastir Rača je bio tvrđava u kojoj se branila srpska duhovnost i pismenost, ali kad je trebalo monasi su umeli da budu i pravi borci za slobodu svog naroda - podseća dr Popović.

Posle propasti prvog srpskog ustanka, Račani su ponovo otišli na Frušku goru noseći svoje knjige, a turci su poharali i spalili manastir. Kada su se prilike smirile, Knjaz Miloš je pozvao Hadži Melentija da se vrati. Počela je nova obnova.

Sledeći tradiciju i tokom okupacije u Prvom svetskom ratu iguman Zaharije Milekić je okačio mantiju o klin, uzeo staro svetovno ime Zdravko i okupio odred ustanika.

- Nije sedeo skrštenih ruku dok su Švabe globile narod i ubijale viđenije ljude. Manastir je poverio bratstvu, a on se opremio kao vojvoda i hajdučki harambaša sakupio sebi družinu i s tim junačkim odredom na mnogim mestima se obračunavao s neprijateljem - zabeležio je arhimandrit Jovan Radosavljević.

Račani nisu zaboravili ni zavet knjizi i ostali su poslednji čuvari tradicije prepisivanja i bogatog ukrašavanja rukopisnih dela. Zahvaljujući njihovoj požrtvovanosti i tokom Drugog svetskog rata sačuvana je najznačajnija srpska rukopisna knjiga, Miroslavljevo jevanđelje, koje je uvršteno na Uneskovu listu najvećih spomenika kulture čovečanstva.

U novembru 1940. dragocena knjiga koju su Karađorđevići prisvojili, uprkos odluci vlade, sklonjena je iz Muzeja kneza Pavla u Beogradu, gde više nije bila bezbedna. U najstrožoj tajnosti jevanđelje je sklonjeno u filijalu Narodne banke u Užicu. Posle šestoaprilskog bombardovanja 1941. i raspada Jugoslavije zaključeno je da su zavet Račana i stari zidovi nemanjićke zadužbine sigurniji od betona i čelika sefova. Iguman Platon Milojević zapisao je da su jevanđelje u Raču doneli viši inspektor Narodne banke Kešeljević i penzionisani potpukovnik Jaraković:



Već u maju 1941. u NDH je doneta naredba o uništavanju srpskih manastira i organizovanoj pljački srpskog kulturnog blaga, naročito starih rukopisnih knjiga, među kojima je bilo mnogo onih koje su pisali Račani. Nemačka je imala specijalnu jedinicu za pljačku umetničkog blaga i arhiva u centralnoj Srbiji.

Uprkos opasnosti koju je donosilo čuvanje Miroslavljevog jevanđelja, iguman Platon bio je spreman da položi život za knjigu napisanu za humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje.

Naime, seljani iz okoline manastira počeli su da raspredaju priče o tajanstvenom paketu, verovatno sa zlatom, koji je u Raču doneo neki oficir. Partizani su upali u manastir, ali kad su videli da nema zlata otišli su razočarani. Četnici su doznali da je reč o mnogo većem blagu, a neki od njih su se 1943. polakomili.

- Jedne noći došao je u manastir s oružanom pratnjom Borivoje Jevtić, publicista iz Sarajeva, koji je tada bio pri zlatiborskom četničkom korpusu i predao mi pismeno naređenje komandanta korpusa da donosiocu lično predam Miroslavljevo jevanđelje. Odgovorio sam da to ni po cenu života ne mogu učiniti - zabeležio je iguman Platon.

UDBA Agenti Udbe dolazili su u manastir da maltretiraju vernike i monahe ne bi li ugasili Raču, ali njihovo siledžijsko ponašanje se lomilo pred neustrašivošću i smirenošću naizgled krhkog askete oca Pavla Stojčevića. Vreme je učinilo svoje, pa je Rača nadživela i ove silnike, a nekadašnji skromni monah, sad već patrijarh Pavle je 1996. otvorio novu riznicu drevne nemanjićke zadužbine.

Kasnije se otkrilo da je starešina manastira dragocenu knjigu već premestio u drugu skrivnicu, tako da ni prekopavanjem oltara pljačkaši ne bi mogli da je nađu. Ipak, iguman Platon pozvao je inspektora Kešeljevića i potpukovnika Jarakovića koji su preneli jevanđelje preko cele Srbije.

Sakrili su ga u gomilu stare dokumentacije u Narodnoj banci u Beogradu, ispred nosa okupatorskoj jedinici za pljačku kulturnog blaga, koja je i dalje tragala za dragocenom knjigom.

Bugari su krajem 1943. opljačkali i zapalili Raču i njenu dragocenu biblioteku. Posle rata komunistički upravnik Muzeja u Užicu došao je da navodno pozajmi nekoliko predmeta za izložbu.

- Kada smo im dali tražene predmete s Hadži Milentijevom zastavom, upravnik je kroz otvoren prozor kombija umesto zahvalnosti i pozdrava okrenuo lakat i rekao: "Evo vam kaluđeri što ćete ikada više dobiti ove predmete" - zabeležio je arhimandrit Jovan Radosavljević.