BANjALUKA - Senator RS primarijus dr Milutin Vučkovac (78) iz Banjaluke, redovno čita "Večernje novosti" i raduje se svakom tekstu posvećenom istraživanju o delu Diane Budisavljević, plemenite Austrijanke koja je iz pakla ustaških logora NDH spasila oko 12.000 dece. Delo, po njegovom mišljenju, za Nobelovu nagradu.

Podržava incijativu da se u ovom krajiškom gradu jedna ulica nazove po ovoj hrabroj ženi i da joj se izgradi spomenik.

- To je najmanje čime se možemo zahvaliti ovoj heroini. Jer, i sam sam kao dečak sa nepunih sedam godina prošao ustaške kazamate, kaže Milutin Vučkovac.

Životna drama Milutina Vučkovca u rodnim Gornjim Pogradcima podno Kozare počela je od - malih nogu. Živeo je sa sestrama Zorom i Jelisavetom, roditeljima i dedom Milom.

- Sećam se kada je gorela mesna pilana u leto 1941. Po našem mestu su se smenjivale razne vojske. Pucnjava nam je ledila krv, a onda smo jednog dana sa majkom Draginjom krenuli u beg od ustaša. Čim smo stigli u Staru Gradišku razdvojili su decu i žene od muškaraca. Tada sam dedu video poslednji put.

LEGENDA PRIMARIJUS dr Milutin Vučkovac završio je Medicinski fakultet u Beogradu pre 50 godina. Bio je načelnik Ginekologije KBC Banjaluka. Usvršavao se na klinikama u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Novom Sadu. Mnogi mlađi ginekolozi su učili od dr Vučkovca. Za njih je bio i ostao - legenda.

Kolona nejači se zaustavila u Jablancu, jednom od sabirnih centara jasenovačkih logora. Majke su decu prehranjivale kuvanim i tucanim kukuruzima. U Jablancu su, potom, ustaše odvojile decu od majki.

- Neki ljudi su uzeli mene i sestru Zoru. Nikada više nisam video majku Draginju. Milutina, Zoru i ostalu decu su transportovali u Jasenovac, potom u Zagreb, da bi putešestvije okončali u Jastrebarskom u prihvatilištu za decu.

Tek kada je odrastao, saznao je da su njega i sestru iz logora, gde su boravili više od pola godine, spasli strina Jovanka i tetak Petar.

- Gledao sam kako moji vršnjaci umiru promrzli i neuhranjeni. Tek po izlasku "Dnevnika" saznao sam da je u Jablanac dolazila Diana Budisavljević. Verovatno je ona pomogla mnogima da se spasu. To što sam kao dečak gledao smrti u oči, doprinelo je da ispunim očevu želju, završim Medicinski fakultet i posvetim se novim životima. Verujem da sam kao ginekolog porodio desetine hiljada majki. Porođajni dečji plač uvek se razlikovao od onog kojeg sam upoznao kada sam ja bio dečak. Danas sam srećan čovek - kaže naš sagovornik.