SA starog groblja na Magarčevom bregu puca prelep pogled ne samo na Sremske Karlovce i Dunav koji, večno, protiče podno te čarobne varoši, već i na celu Bačku na levoj, suprotnoj obali. Na dominantnom mestu tog svojevrsnog vidikovca je grob Dimitrija Anastasijevića - Sabova (1724 - 1803) bez kojeg sigurno ne bi bilo Karlovačke gimnazije, najstarije gimnazije u Srba. Zapravo ne grob, već njegovi čemerni ostaci.

- Tužno je što su pre svega sama gimnazija, a onda i grad dozvolila da mu večno počivalište izgleda kako danas izgleda - kaže istoričar Žarko Dimić, direktor Arhiva SPC u „Srpskom Sionu“. - Gimnazija je otvorena 1. novembra 1791, u vreme mitropolita Stefana Stratimirovića, a Sabov je za to darovao čak 20.000 forinti u srebru, za šta se tada moglo kupiti najmanje 30 kuća i što bi, danas, bilo ekvivalentno vrednosti od oko tri miliona evra.

A današnji izgled njegovog groba je zaista čemeran: nekada očigledno raskošna kovana ograda koja ga opasuje delom je isečena i odneta, nadgrobni kamen prepolovljen, naknadno dodati metalni krst nakrivljen, ploča od ružičastog mermera sa epitafom na staroslovenskom presvučena mahovinom starom decenijama... Ni mlad jasen, sam iznikao u desnom uglu, tu sliku ne čini manje turobnom, naprotiv.

Nekada je, dodaje Žarko Dimić, inače i sam svojevremeno njen đak, Karlovačka gimnazija održavala spomenik, a đaci su ga, organizovano, pohodili bar dva puta za vreme školske godine. Današnja direktorka Slavica Šokica tvrdi da ga pohode i danas, ali...

ALMA MATER ŠTA je, i koliko, vaskolikom Srpstvu značila Karlovačka gimnazija najbolje govori beskrajno nežan zapis naslovljen latinskim „Alma mater“ ili, na srpskom, „Majka hraniteljica“, u „Autobiografiji o drugima“, njenog đaka Borislava Mihajlovića Mihiza. Učenici te škole bili su i pisci Sima Milutinović Sarajlija, Milovan Vidaković, Jovan Sterija Popović, pesnik Branko Radičević, pa patrijarh Josif Rajačić, veliki istoričari braća Ilarion i Dimitrije Ruvarac, Nikola Radojčić, istoričar umetnosti Dejan Medaković...

- Znamo u kakvom je stanju, ali sami nemamo sredstava da ga uredimo - veli ona.

- Nedavno smo razgovarali sa Njegovim preosveštenstvom episkopom sremskim Vasilijem i dobili obećanje da će nam u tome pomoći, a pomoć očekujemo i od gradske uprave.

Gradonačelnik Sremskih Karlovaca Milenko Filipović čija porodica, kako podvlači, u tom gradu pretrajava već tri i po veka, kaže da i sam, s gorčinom, razmišlja ne samo o grobu Sabova, već i grobovima drugih znamenitih Karlovčana.

- Učinićemo sve da uredimo ne samo grob Dimitrija Anastasijevića, kao i druge znamenite grobove, i na groblju na Magarčevom bregu, i na Čeratskom groblju koje je, takođe, svojevrsna istorijska čitanka srpskog naroda. Moja gorčina proizilazi iz proste činjenice da sam grad za to nema novca, a pomoći nema niotkuda - objašnjava on.

Otuda, dodaje Filipović, i apel celoj Srbiji da, konačno, pomogne Sremskim Karlovcima, danas tužno prepuštenim samima sebi i, tako, i osuđenim na tiho umiranje.


POZAJMLjIVAO I ĆESARU

KOLIKO je Anastasijević bio bogat, inače starinom Cincarin, koji je srpstvo prihvatio i kao svoje određenje i kao ono za šta, uvek, treba delati, najbolje govori podatak da je novac pozajmljivao i samom austrijskom caru.

- Na čelu monarhije tada je bio Josif II, a Sabov mu je, s kraja 18. veka, za vođenje poslednjeg austrijsko-turskog rata pozajmio tada basnoslovnih 30.000 forinti - kaže Žarko Dimić.