Poslednji Jovankin valcer sa Brozom

DOČEK Nove 1977. u novosadskom hotelu „Park“ bio je od CK SKJ označen kao deo proslave četiri decenije od dolaska Josipa Broza na čelo Komunističke partije. S obzirom na već široko raširene priče o nesuglasicama među Brozovima, javnosti je trebalo pokazati da u „braku na vrhu države“ sve funkcioniše normalno.

Politički domaćin dočeka bio je Dušan Alimpić, predsednik PK SK Vojvodine, a zvanični domaćin Jovan Dejanović, gradonačelnik Novog Sada.

- Tito je želeo da na dočeku budu funkcioneri svih republika, pokrajina i federacije, osećao je da u zemlji raste nejedinstvo. Pozvao je i Staneta Dolanca, i Jakova Blaževića, i Cvijetina Mijatovića, i Tihomira Vlaškalića, Džavida Nimanija. Pre njihovog dolaska Titovo obezbeđenje iz armije i državne bezbednosti je proverilo hotel i sve zaposlene - seća se Jovan Dejanović.

U noći 31. decembra 1976. na 1. januar 1977. godine Tito i Jovanka su stigli u hotel u 20 sati. U čelo svečanog stola u Kongresnoj sali, pored Tita i Jovanke, sedeli su Radovan Vlajković i Dušan Alimpić sa suprugama, zatim Stane Dolanc i Vidoje Žarković sa suprugama, kao i gradski funkcioneri.

Na dočeku je bilo 710 gostiju, kojima je spremljeno 3.400 porcija raznovrsnog jela. Tita je služio „njegov konobar“ Vidoje Bjelobrk, dok je Janko Bodvai bio do njega i služio Dušana Alimpića.

- Tito je malo jeo, ali je pio viski, „čivas regal“ sa limunom. I tražio mi je cigaru, koju mi je dao njegov doktor Petrović, jer iako Tito nije smeo da puši, zbog javnosti je bilo poželjno da se vidi da je zdrav i da uživa. Jovanka je bila raspoložena, jela je jagnjetinu i tražila mi kolač od banana - seća se Janko Bodvai.

Niko tada nije slutio da će ovaj Titov doček Nove 1977. godine u „Parku“ biti na svoj način istorijski. Josip Broz se tada poslednji put pojavio zajedno sa Jovankom.

Muzičari su svirali brze vojvođanske pesme i bećarac „Još litar jedan“. Orkestar „Osam tamburaša“ Janike Balaža bio je maestralan. Pred ponoć počelo je odbrojavanje poslednjih sekundi i zajednička čestitka: „Srećna Nova 1977. godina!“

- Te večeri Tito i Jovanka su se poslednji put poljubili i poslednji put zajedno plesali. U ponoć predsednik je poljubio svoju suprugu u obraz. Sa najbližim saradnicima se nije ljubio, samo im je pružio ruku. Potom je Tito sa Jovankom zaplesao valcer. Kako su se kasnije događaji odvijali, Josip i Jovanka Broz više nisu živeli zajedno, tako da sam ja faktički prisustvovao njihovom zvaničnom rastanku - kaže Janko Bodvai, konobar.

- U ponoć Tito je dobio na poklon veliki sombrero. Oboje su bili raspoloženi, veseli. Nikada pre kada je dolazio u Novi Sad Tito nije bio tako opušten i zadovoljan, a posebno Jovanka - otkriva Jovan Dejanović.

Smejali su se šalama glumaca, posebno kada je Boris Dvornik izveo mali skeč, i kazao:

- Znate, druže Tito, vi ste krivi što u Splitu ljudi nemaju gde da parkiraju svoje automobile. Što tako dobro žive, što moraju da imaju toliko auta?

Znajući da Jovanka Broz voli tada mladog Radeta Šerbedžiju, scenarista Pero Zubac je uvrstio ovog Zagrepčanina u novogodišnji program.

- Šerbedžija je Titu, Jovanki i članovima političkog vrha SFRJ za doček govorio Krležin esej iz autorske monodrame „Moj obračun s njima“ o Srbima i Hrvatima. Brozovi su se slatko smejali - seća se Pero Zubac.

Slavlje je nastavljeno veselim programom, u kom je učestvovao Miodrag Petrović Čkalja sa svojom pričom novogodišnjeg poštara. Pročitao je šaljive čestitke upućene Titu, Dolancu, Gligorovu, Alimpiću, ali ne i Jovanki Broz. Onda je predsednik Jugoslavije uzeo obične novogodišnje čestitke, sa slikama Deda Mraza, i pisao svoju šaljivu poštu funkcionerima, ali i glumici Miri Banjac. Oni su ih čitali, smejali se i stavljali u džepove.

Tito je direktoru hotela Radetu Bokanu sutradan napisao kratko pismo:

- Druže Rade, sve je bilo u redu!

Ovo pismo zahvalnosti nije bilo potpisano i Jovankinim imenom.

Novogodišnja svečanost u hotelu „Park“ bila je poslednja Titova i Jovankina javna proslava. Josip Broz je narednu 1978. godinu dočekao bez Jovanke Broz, sa Stanetom Dolancom i Nikolom Ljubičićem u svom omiljenom, ali za javnost zatvorenom lovištu Karađorđevo. Taj doček je održan i bez prisustva medija.