U ARADU, gradu na obali Moriša u zapadnoj Rumuniji, Srbi su u prvoj polovini 18. veka bili većinsko stanovništvo. Danas spadaju u kategoriju „ostale nacionalnosti“. Među više od sto sedamdeset hiljada žitelja (Rumuna, Mađara, Roma i Nemaca) ovde živi oko 800 Srba...

Naših je malo, ali su naši tragovi svuda. U porti najstarijeg sačuvanog gradskog zdanja, srpskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla iz 1702. godine, tek desetak, mahom starijih, okupi se na nedeljnoj službi. Čuvaju tako i sećanje na svog najslavnijeg pretka, Savu Tekeliju (1761-1842) koji počiva pod svodovima naše svetinje. Veliki dobrotvor i zadužbinar, doktor pravnih nauka, Tekelija je za stipendiranje srpskih studenata u Pešti osnovao zadužbinu „Tekelijanum“. Svu imovinu zaveštao je Matici srpskoj, čiji je bio doživotni predsednik.

U porti iste crkve sahranjena je i Eustahija Arsić, prva spisateljica novije srpske književnosti, prva žena član Matice srpske, mecena i dobrotvor. U zidu, kako Srbi kažu Tekelijine crkve, ugrađena je i nadgrobna ploča Save Arsića, nekadašnjeg gradonačelnika Arada.

Dug je i impresivan niz naših imena i ostvarenih dela, a danas u ovom istom gradu, srpska deca nemaju ni školu na maternjem jeziku:

PLEMIĆI TEKELIJE JUNAK bitke kod Sente, kapetan Jovan Popović (1667-1722) rodonačelnik je aradske plemićke porodice Tekelija. Za ratne zasluge unapređen je u čin oberkapetana i car Josif I dao mu je titulu plemstva, sa prediktom Tekelija. Bio je komandant srpskih graničara Pomoriške krajine. Sagradio je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu.

- To nije posledica nerazumevanja ili odsustva podrške rumunske države, koja nam više pomaže i češće nas se seća od matice. Ovo je posledica našeg nestajanja. Jednostavno, nemamo dece ni za jedno odeljenje - kaže Dragan Voštinar, potpredsednik Zajednice Srba u Rumuniji. - Po poslednjem popisu ima osamnaest hiljada i šesto Srba, što je četiri hiljade manje u odnosu na prethodni iz 2002. godine. U Aradskoj županiji postoji jedna škola za osnovce (do četvrtog razreda) sa šest đaka. U samom gradu nema škole, pa decu različitog uzrasta učimo maternjem jeziku pri kulturno-umetničkom društvu „Kolo“.

Naš sagovornik ističe da se to prvenstveno odnosi na decu iz mešovitih brakova, što je više od polovine ukupnog broja mališana koji, iako su rođeni u Rumuniji, žele da nauče srpski jezik. Za njih se jednom nedeljno organizuje učenje ćirilice, čitanja i pisanja...

- Gasi se naša mala zajednica. Ovde smo prošle godine imali šesnaest sahrana i dva krštenja - kaže sa tugom Voštinar.

Srbi s natalitetom u Aradu možda i gube bitku, ali se ne mire sa zaboravom. Neumorno nastoje da uz pomoć obeju država dostojno obeleže logor u kome je po zvaničnim podacima stradalo više od četiri hiljade Srba, civila i ratnih zarobljenika, tokom Prvog svetskog rata.

- Verujemo da ih je mnogo više tu ostavilo kosti, od beba u povoju do staraca. U Aradskoj tvrđavi nalazio se jedan od najzloglasnijih logora na tlu Austrugarske za Srbe iz Bosne i Hercegovine, Srema, Banata i Bačke. Na inicijativu naše zajednicu u Aradu, postignut je dogovor između Srbije i Rumunije da se na ovom stratištu podigne mala kapela: kao spomen, nažalost, pomalo zaboravljenim žrtvama...


UGLEDNI PRECI

LEKAR i književnik Jovan Stejić, Tekelijin savremenik, bio je potpredsednik Društva srpske slovesnosti, tvorac srpske medicinske terminologije i organizator građanske zdravstvene službe u Srbiji. Pravnik i gradski senator Gavra Janković nastavio je borbu za očuvanje crkveno-slovenskog jezika, a novosadskom Srpskom narodnom pozorištu ostavio u kuću u Aradu i pet jutara vinograda u obližnjem Đoroku.

Nešto mlađi, Milan Tabaković, arhitekta, sagradio je za četrdesetak crkvava, škola, bolnica, poslovnih i stambenih zgrada, pozorišta... na prostorima današnje Mađarske, Ukrajine, Rumunije, Slovačke i Srbije! Ipak, najviše je stvarao u rodnom Aradu: sagradio je monumentalno zdanje u srcu ovog grada, Katoličku crkvu, kao i Čanadsku palatu...