AFERA Petra Karađorđevića! Čitajte u „Novostima“!

Tako je danas čuveni istoričar dr Venceslav Glišić u jesen, sada već daleke 1953. godine, uzvikivao na sav glas u centru Zemuna. I danas se priseća kako je, pre tačno 60 godina, kao student zarađivao novac radeći i kao kolporter „Večernjih novosti“.

Do posla prodavca „Novosti“ došao je tako što je, zbog devojaka, izgubio posao izdavanja uglja i drva studentima u Studentskom gradu.

- Kad sam upisao fakultet morao sam da radim, jer me niko nije finansirao. Izdavao sam studentima ugalj za grejanje i drva za potpalu. Međutim, devojkama sam davao više drva da se greju. To je saznala uprava i otpustila me - priča nam Glišić. - Čujem, jednog popodneva, da su počele da izlaze nove novine i to uveče. Koštale su 10 dinara, a provizija je bila dva dinara. Ako prodam 200 primeraka to je 400 dinara, dovoljno da živim deset dana.

U to vreme, seća se Glišić, kolportera je bilo skoro na svakom ćošku i svi su na sav glas vikali naslove iz novina.

BIBLIOTEKU POKLONIO SELU VENCESLAV Glišić rođen je u selu Zlakusa kod Užica. Etno-kući „Terzić avlija“ u svom zavičaju ostavio je ličnu biblioteku od oko 3.000 knjiga. - Sinovi su mi inženjeri i bave se izgradnjom hidrocentrala širom sveta, i bilo bi im opterećenje da naslede te knjige, a i ne interesuje ih nešto istorija. Zato sam odlučio da ih poklonim svom selu - primećuje Glišić.

- Izabereš interesantan naslov koji bi mogao da privuče ljude i vičeš iz sveg glasa da te svi okolo čuju - objašnjava svoj zanat. - Pošto su „Novosti“ uveče izlazile, do duboko u noć obilazio sam zemunske kafane i tamo ih prodavao. To mi je bilo lakše nego da novac zarađujem cepanjem drva. Tadašnja vremena su bila teška, borili smo se da preživimo i završimo školu.

Venceslav je „Večernje novosti“ prodavao dva meseca, a onda mu je Slobodan Penezić Krcun pomogao da dobije stipendiju, jer je bio sin poginulig borca. Posle je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu. Iako je želeo da se bavi tehničkim naukama, opredelio se za istoriju, jer tu nije morao da sluša predavanja, pa je mogao da radi uporedo sa studiranjem.

Kasnije se zaposlio u Srpskom institutu za noviju istoriju. Bio je i direktor Jugoslovenskog bibliografskog instituta, a karijeru je završio kao naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. U međuvremenu je doktorirao na Humboltovom univerzitetu u Berlinu.Pisao je i mnoge feljtone za „Večernje novosti“ i bio stručni sagovornik mnogim našim kolegama.