U BEOGRADU je 15. avgusta 1929. godine u svojoj kući u Ulici kraljevića Marka 1, umro Luka Ćelović Trebinjac, veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta. Sahranu je na najsvečaniji način organizovao Beogradski univerzitet, prema testamentu, jedini pokojnikov naslednik.

Ovaj ugledni trgovac a potom i bankar, svome otečestvu ostavio je veliku zadužbinu koju osim dvospratne kuće u kojoj je umro, čine i kuća i plac u Javorskoj ulici 7 i 9, palata na uglu Karađorđeve 65 i Zagrebačke 1, u kojoj su 24 stana i šest dućana. Zahvaljujući "Bogu i prijateljima koji su mu pomogli da stekne svoje imanje u Srbiji koja ga je primila kao najrođenijeg", rođeni Trebinjac u pismu-oporuci ostavio je i palatu duž cele Zagrebačke ulice, brojevi 3, 5, 7 i 9, i Bosanske 16 (danas Gavrila Principa) sa 31 stanom i sedam radnji.

- Iako čuvaran i škrt za sebe, Luka Ćelović je najveći dobrotvor Beogradskog univerziteta - kaže Mira Sofronijević, koja je istraživala najveće srpske zadužbinare. - Kao dete sa sela i bez škole, osećao je koliko mu je i pored sveg bogatstva, nedostajalo solidno obrazovanje. Verovao je da samo nauka i negovanje mladog naraštaja obezbeđuju sigurnu kulturnu i političku budućnost jednog naroda. Zato je, prema njegovoj poslednjoj želji, osnovana Zadužbina kojom je trebalo da rukovodi Odbor sastavljen od rektora, prorektora, dekana i prodekana svih fakulteta.

Uslov ostavioca bio je da samo čist prihod Zadužbine može da se troši za naučne potrebe Univerziteta, a osnovni kapital ni u kom slučaju ne sme da se umanji. O radu ove ogromne zadužbine podnošen je jednom godišnje izveštaj i, tako, sve do 1969. godine.

Šta je danas sa zaostavštinom Luke Ćelovića Trebinjca?

- Te godine počeli su pregovori sa preduzećem "Metalservis" o prodaji zgrade u Zagrebačkoj u kojoj je bio studentski dom - kaže Mira Sofronijević. - I pored protivljenja javnosti, Beogradski univerzitet je zamenio ove nepokretnosti za nekoliko stanova ne hajući za Trebinjčevu volju kao ni za pomoć koju su od njega dobijale nauka i kultura.

Unutrašnjost zgrade „Geozavoda“

Pitanje o zaostavštini ovog velikog zadužbinara pokreće i druga - o sudbini zdanja i legata koje su srpski dobrotvori ostavili u nasledstvo svom rodu.

- Iako je donet Zakon o zadužbinama, one nisu ni u čijoj nadležnosti - kaže Gordana Gordić, istoričar umetnosti. - Niko se, nažalost, o njima ne stara. Ne postoji, čak, ni fond iz kojeg bi se finansirala njihova rekonstrukcija i održavanje. Za početak, trebalo bi u Srbiji popisati sve zadužbine, pregledati ih kako bi se videlo u kakvom su stanju. Tek tada ih treba "oživeti" kako bi im se, kao objektima od izuzetne važnosti, vratio stari sjaj i produžio vek.

ŽENE DOBROTVORI Veliki zadužbinari bile su i žene, i to ne samo bogate. Slikarke Katarina Ivanović, Nadežda Petrović, prva žena srpski akademik Beta Vukanović, profesor Katarina Milovuk...

Zavod za zaštitu spomenika bavi se samo zadužbinama pod zaštitom države, ali tako što daje konzervatorske usluge. Novca, međutim, nema da ulaže u njihovu rekonstrukciju i sanaciju. I one poznatije zadužbine u lošem su stanju.

Pripremajući nedavno u Kraljevu izložbu "Darivanje i zadužbinarstvo" Gordićevu je, ističe, zateklo neprijatno saznanje da u pojedinim opštinama u Srbiji ne znaju mnogo o svojim zadužbinama.

- Mnogo je divnih zdanja svome otečestvu ostalo na dar, a da o njima ne znamo gotovo ništa - kaže Gordićeva. - Zato ih treba obeležiti, makar pločom sa osnovnim podacima o dobročinitelju. To je najmanje što možemo učiniti onima koji su svoj imetak zaveštali generacijama koje dolaze.

U zaveštajnom pismu kapetan Miša Anastasijević poklonio je svome otečestvu prekrasnu palatu, zgradu današnjeg Rektorata, u koju su se uselile Velika škola, Gimnazija, Narodna biblioteka, Muzej i Ministarstvo prosvete. Uz kneza Miloša, najbogatiji Srbin, trgovac solju čija je imovina bila osam puta veća od tadašnjeg državnog budžeta Srbije, pomogao je Društvu za čitalište, Narodnom pozorištu. Brinuo je o crkvama, školama, sirotinji.

Nikola Spasić, jedan od najvećih srpskih dobrotvora, prvi je osnovao Društvo dečjih skloništa za decu bez roditeljskog staranja i hrane. Svoju raskošnu kuću u Knez Mihailovoj ulici broj 37 dodelio je Srpskom narodnom invalidskom fondu "Sveti Đorđe". Testamentom iz 1912. godine Spasić je odredio da se za budući hram Svetog Save kupi najveće zvono. Sve hartije od vrednosti, gotovinu i nepokretnosti koje je stekao u Beogradu namenio je za "opšte privredne ciljeve". Zahvaljujući njegovoj fondaciji, u Knjaževcu je izgrađen Dom za iznemogle i sirote.

Ilija Milosavljević Kolarac i Luka Ćelović Trebinjac

Ilija Milosavljević Kolarac pomogao je pri stvaranju Pravne akademije u okviru Matice srpske, a testamentom iz 1878. godine je zadivio savremenike - osnovao je, kako stoji zapisano na palati na Studentskom trgu u Beogradu, "sopstvenim trudom na korist svoga naroda", fond za Univerzitet. Osnovao je i Književni fond za nagrađivanje ćirilicom pisanih dela Srba iz svih "predela srpskih" i izdavanje knjiga (među kojima su dela Ive Andrića, Aleksandra Belića, Ivana Đaje...).

O nekim zadužbinarima se ne zna mnogo, kao što su braća Radojković ili braća Janić. Drugi nisu bili prebogati ljudi, kao Dimitrije Naumović, kazandžija.

- Srbiju su zadužili i mnogi stranci - kaže Predrag J. Marković. - Ne samo Endrju Karnegi koji je podigao Univerzitetsku biblioteku. Malo je poznato da je današnja bolnica "Dr Dragiša Mišović" izgrađena iz fonda "Elzi Inglis", škotske lekarke koja se smrtno razbolela pomažući srpskoj vojsci. Zemljište za bolnicu darivao je Đorđe Vajfert. A ser Čarls Hajd je finansirao istraživanja i iskopavanja u Vinči.

UNIVERZITET NAJBOGATIJI

Nekada jedan od tri najbogatija u Evropi, Univerzitet u Beogradu (čiji je kapital procenjen na više od milijardu dolara) već desetak godina vodi bitku za povraćaj dela svoje imovine. Prepreka su mu država, stanari, ali i zakoni, opština, birokratija...

Pred Drugi svetski rat Univerzitet u Beogradu imao je 77 zadužbina i 11 fondova. Odlukom Ministarstvo kulture 2003. godine obnovljen je rad 13 zadužbina i dva fonda, ali fakultet prihoduje od samo sedam. Trenutno se vodi oko 50 sudskih sporova, a neki su, zbog troškova, u stanju mirovanja. Dva fonda se tretiraju kao stara devizna štednja građana i ta sredstva nisu dostupna.


Sutra: Legati prepušteni sebi