Miodrag Stanojević iz Beograda zaveštao je Opštini Savski venac svoja dva stana na Senjaku, površine 230 kvadrata. U testamentu koji je otvoren neposredno posle njegove smrti u jesen 2011. naveo je: "Želim da ova moja imovina bude na korist drugima. Onima kojima je najpotrebnija."

A, nekako u to vreme Kliničko-bolničkom centru Srbije je zafalilo 53 miliona dinara da završe "Roditeljsku kuću", za boravak dece obolele od kancera, koja dolaze na terapiju iz unutrašnjosti Srbije.

Predstavnici Savskog venca su odlučili da prodaju stanove koje je Miodrag ostavio na dar svojoj opštini i novac uložili u rekonstrukciju "Roditeljske kuće". Njena ukupna površina je 868 kvadratnih metara, a predviđeno je da ima deset apartmana.

I kao što kaže narodna izreka da dukat dobija na sjaju ako je u zadužbini, tako je i Miodragov "dukat" ostao da služi dobru. Prijateljima je ispričao da je odlučio da imetak daruje za dobro drugih posle plemenitog gesta penzionera Petra Srnića. Ovaj Čačanin rešio je da sve što je stekao tokom mnogih decenija ostavi mladima. Beogradskom univerzitetu zaveštao je svoja tri stana u Beogradu vredna oko pola miliona evra. Sav novac od iznajmljivanja, naveo je u oporuci, namenjuje stipendiranju studenata koji žele da ostanu u zemlji.

VISOKI DEČANI Najveći zadužbinar u srpskom rodu bio je kralj Milutin. Ostavio je više od 40 crkava i manastira. Milutinovo delo nastavio je njegov sin Stefan Dečanski, a potom i unuk car Dušan. Oni su svome rodu zaveštali manastir. Ovo raskošno mesto utehe i molitve podigli su ispod Prokletija u Metohiji. Manastir je građen od 1327. do 1335, a živopisan od 1335. do 1350. godine. Visoki Dečani su jedna od najvećih i najraskošnijih srpskih crkava srednjeg veka posvećena Vaznesenju Gospodnjem.

- Želeli smo, supruga, ćerka i ja, da se odužimo Univerzitetu na kome smo se školovali. Ali, i mom rodnom Moravičkom okrugu, pa je moja jedina želja bila da prednost pri dobijanju stipendija imaju studenti iz ovog kraja - rekao je za naš list Petar Srnić čiji su gest "Novosti" nagradile plaketom za plemenitost.

Miodrag i Petar, sasvim obični do tada u javnosti nepoznati ljudi, nisu i jedini dobrotvori koje je pokrenula moralna potreba da vrate društvu deo imetka - za dobro drugima. Ali, jesu delom zaslužni što je kult zadužbinarstva ponovo oživeo u Srbiji, u kojoj se nekad, vekovima, dobročinstvo negovalo kao tradicija. O njima se zna zahvaljujući institucijama koje su darovali svojom imovinom. Ali, posle njih, bilo je i anonimnih dobročinitelja koji su nesebično podelili deo svog bogatstva.

Među ovovremene zadužbinare ubraja se i nekolicina uspešnih privrednika, ali se oni mogu na prste prebrojati. Tako se među srpske mecene svrstavaju Madlena Cepter, Miodrag Kostić i "Delta fondacija" Miroslava Miškovića. Postavlja se, međutim, pitanje ko se od njih može zaista titulisati zadužbinarom?

Da li je njihovo dobročinstvo u duhu tradicije, kao što je nekada bilo rodoljubiva obaveza koja je motivisala nekadašnje zadužbinare: Tekeliju, Anastasijevića, Kolarca, Spasića? Ili je to pitanje prestiža, lične afirmacije? Da li su moderni zadužbinari, kao i u svemu drugom, i u "davanju" našli svoj interes? Možda bi ih bilo i više da im država poreskim olakšicama ide naruku. Bar tako tvrde pojedini privrednici koji bi za umanjeni porez na dobit, rado stavili pečat na svojoj zadužbini.

Istina, Madlena Cepter, supruga biznismena Filipa Ceptera, među prvima je nastavila srpsku tradiciju zadužbinarstva posle više decenija zatišja. U korist srpske kulture i umetnosti uložila je više od 30 miliona evra. Opera i pozorište "Madlenijanum", sinonim su za dobročinstvo gospođe Cepter. Ali, ne treba zaboraviti da su i teatar i opera u zgradi bivšeg zemunskog pozorišta koje je izdato na korišćenje italijanskoj kamernoj operi "Madlenijanum".

"Delta fondacija" sagradila je dečji i omladinski centar na Bežanijskoj kosi u Beogradu u koji je uložila 2,3 miliona evra. Dom nije, međutim, u trajnom vlasništvu Beograda, već je samo dat na korišćenje.

Miodrag Kostić, vlasnik "MK grupe", krajem protekle godine investirao je 200.000 evra u kuću u kojoj će živeti petnaestoro dece bez roditelja. Dom koji je sagrađen od ovog novca poklonjen je SOS dečjem selu u Kraljevu.

- Verujem da je svako, u odnosu na sopstvene mogućnosti, dužan da deo vrednosti koje je stekao tokom svoje karijere vrati društvenoj zajednici na način koji dolikuje - kaže Kostić za "Novosti". - Bilo bi na korist države da lepa tradicija srpskog zadužbinarstva ponovo oživi.

Tradicionalna Srbija, koja dobročinstvo poznaje kao roduljubivu obavezu, iznedrila je istinske zadužbinare i humaniste. One koji su svoj imetak ostavljali otečestvu i rodu. A šta, onda, fali savremenoj Srbiji?

- Savremena Srbija i njena budućnost suočeni su sa važnim zadatkom: izgradnjom društvene svesti da je davanje najlepše primanje - kaže dr Marija Aleksić koja izučava zadužbine kulture Srbije. - Uz jačanje duha zadužbinarstva, takođe, treba učvrstiti i zakone kao trajne garante filantropije u ovoj oblasti. Tako nijedan oblik vlasti, ni promene vladajućih garnitura, ne bi ugrozili pravo raspolaganja zadužbinskom imovinom.


MOĆNA SREDSTVA

Koliko je kult zadužbinarstva bio uzvišen u Srba najrečitije govori podatak da je zadužbina Nikole Spasića u svoje vreme imala sredstava koliko i - Nobelova.

Između ostalog, Spasićeva zadužbina je posedovala zgrade u Knez Mihailovoj 19, 33, 47. Njegovim novcem finansirana je izgradnja Gradske bolnice na Zvezdari, bolnice u Krupnju i Kumanovu, kao i doma za iznemogle u Knjaževcu.

U četvrtak : U korist naroda svog