ŽIVOPISCI Akademije SPC za umetnost i konzervaciju obnovili su krajem prošle godine ikonostas i živopis spomen-crkve Svetog vaznesenja u Krupnju. Ona je posvećena srpskim vojnicima, modernim Spartancima, koji su tokom dva meseca bitke na Drini doslovno svojim telima zaustavljali drugu austrougrsku ofanzivu.

Na zidu su među svetiteljima blesnuli i likovi heroja i mučenika Velikog rata. U priprati je velika predstava srpskog ratnika koji kao Sveti Georgije na konju pobeđuje austrougarskog vojnika. Na zidu nasuprot oltara, iznad mermerne ploče s imenima hiljada mrtvih junaka, oslikani su likovi srpskih vojvoda Mišića, Putnika, Stepanovića, Bojovića, ali i švajcarskog forenzičara Arčibalda Rajsa, koji je obavestio svet o zločinima Austrougara.

Na freskama su i likovi dve žene, ratnika Milunke Savić i slikarke Nadežde Petrović. Ona je kao bolničarka-dobrovoljac pod Mačkovim kamenom dočekivala više od hiljadu srpskih ranjenika, koliko je prosečno stizalo s krvavog vrha Jagodnje tokom paklenih borbi od 15. do 22. septembra 1914. godine.

- Borbe vođene na tom položaju bile su više nego ogorčene i očajničke, borbe za istrebljenje. Ima četa koje su ostale od 450 ljudi na 120. Ranjenika smo imali 4.000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda - pisala je Nadežda Petrović porodici.

ZABRANjENA MUNICIJA AUSTROUGARSKE puške i mitraljezi na Mačkovom kamenu bile su napunjene municijom zabranjenom međunarodnim konvencijama, otkrio je dr Arčibald Rajs. Metak M1912 je na vrhu imao eksplozivno punjenje koje je činila mešavina kalijum-hlorata i antimon-sulfida, smese koja se nalazi i na vrhu šibice. Ova zrna su eksplodirala i pravila ogromne rane.

Gotovo je doživela nervni slom kad je u bolnički šator uneseno 20 oficira teško ranjenih u samo jednom jurišu.

- Otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi: "Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostaše" - zabeležila je Nadežda Petrović.

U operativnom dnevniku 6. autrougarske armije borba na Mačkovom kamenu opisuje se kao "najžešća i najogorčenija od svih dosadašnjih", u kojoj " su se Srbi branili sa naročitom žilavošću i preduzimali još žešće napade".

- Stari ratnici su pričali da se jurišalo preko tri reda leševa - kaže Žarko Ćosović iz udruženja Memorijalna izložba Bitka na Drini. - Bitka se doslovno vodila u oblaku, jer je planinski vrh tih dana neprestano obavijala magla.

Međutim, dugo je potrajalo dok su u prvoj zajedničkoj državi Južnih Slovena dostojno sahranjene kosti junaka, najvećim delom iz Dunavske divizije prvog i drugog poziva, koje su izgubile više od 8.000 boraca.

Država ih je zaboravila, pa je formiran Odbor za izgradnju crkve sa kosturnicom i spomenikom kapelom na Mačkovom kamenu, koji je celih devet godina sakupljao dobrovoljne priloge za zidanje. U odboru je bio i dr Arčibald Rajs, koji nije mogao da zaboravi strahote koje je video tokom septembra, oktobra i novembra 1914, obilazeći prostore obuhvaćene ratnim dejstvima. Njegov kompletan izveštaj je u Srbiji, u malom tiražu, odštampan tek posle raspada SFRJ.

- Razgovarao je sa stotinama očevidaca i ratnih zarobljenika, obišao ranjenike po bolnicama, proučio unakažena tela, pažljivo ispitao zaplenjenu municiju. Opisao je hiljade civilnih žrtava, računajući i decu mlađu od godinu dana. Probadani su noževima i bajonetima, živi spaljivani, odsecani su im nosevi i uši, kopane oči, skidana koža s leđa. Rajs je zabeležio izjavu zarobljenog instruktora 78. karlovačkog puka da su najsurovije zločine počinili vojnici mađarskih pukova i "frankovci" - Hrvati, članovi srbofobične Stranke prava Josipa Franka - kaže Branko Bogdanović, vojni istoričar


On naglašava da je većina zločinaca poticala iz 42. zagrebačke, "vražije" divizije generala Stefana Sarkotića. Nju su činili 25. domobranski puk Antona Matašića, gde je podoficir 10. čete bio Josip Broz, 26. puk Georga Petrovića, 27. puk Alojza Petkovića, te 28. domobranski puk Juliusa Simonovića.

Upravo neviđene surovosti nad civilima koje su srpski vojnici videli posle Cerske bitke dale su im snagu da podrinjske planine od Gučeva do Mačkovog kamena - kapiju Srbije - brane po svaku cenu.

- Samo 21. septembra Mačkov kamen je četiri puta prelazio iz ruke u ruku. Sledećeg dana, Austrijanci su na bojnom polju izbrojali oko 1.200 svojih vojnika među 2.000 poginulih - kaže mr Dragan Krsmanović. - Srpska vojska je bila slabo obučena i obuvena, nestajala joj je artiljerijska i pešadijska municija. Neprijatelj ih je zasipao artiljerijskom vatrom s okolnih visova, a Srbi su topove izvlačili na vrh planine. Artiljerci su poslednje granate ispaljivali nastupajući sa streljačkim strojevima, a onda su jurišali s bombama i bajonetima. Ta bitka prsa u prsa trajala je do 22. septembra, kad je došlo do potpunog iscrpljivanja obe strane. Ofanziva je bila slomljena.

Mučenici s Mačkovog kamena su jedva desetak godina mirno počivali, kad je izbio novi svetski rat. Hram je nekim čudom ostao ceo u septembru 1941, iako se u zid oltara zarila nemačka avio-bomba. Rudarski mineri iz Zajače izvadili su upaljač i eksploziv, ali ne i telo ogromnog projektila. Kad je u oktobru u Krupanj došla kaznena ekspedicija, 342. divizija Vermahta u pratnji ustaškog odreda, spalila je doslovno ceo grad i postreljala sve civile na koje su naišli. Bombu u zidu crkve napunili su eksplozivom i aktivirali, pa je stradao ikonostas, a na sve strane razletele su se kosti branilaca Mačkovog kamena. Danas ih je ostalo veoma malo.

- Ta osveta mrtvim braniocima Srbije ostala je u posleratnoj istoriji zataškana. Kao i istorijska koincidencija ili nešto drugo, da su se dve i po decenije nakon bitke na Drini na istom mestu sastali stari akteri, austrougarski vojnici, Austrijanci i Hrvati. Naime, nemačke trupe bile su popunjene starim ljudstvom, učesnicima Prvog svetskog rata. Međutim, zločinima u Podrinju ni 1914. ni 1941. godine nije posvećena potrebna pažnja - kaže Dragan Krsmanović.

On podseća da je u Dragincu, nalik masakrima iz 1914, sredinom oktobra 1941. streljano 2.950 građana, a još mnogo ih je pobijeno u okolnim selima.

- Tada je, posle streljanja više od 6.000 ljudi, komanda 342. divizije izvestila višu komandu da joj za kvotu "1 prema 100" fali još 3.389 lica za streljanje, ali da više nema koga da strelja. Strašno i morbidno. Posebno je strašno što su u Jadru streljanja vršena redom, bez odvajanja muškaraca od žena i dece - kaže Krsmanović.