MADA su ih nehrišćanske sile, manje ili više, ranjavale za sve to vreme, tokom više od pet vekova koliko su, kao biserje, rasuti po zelenim padinama svete Fruške gore, njene manastire zadesile su tri velike pohare: turska u 17. i ustaška i boljševička u 20. veku. U prve dve Srbi su, makar ranjenom dušom i suzom, pokušavali da ih odbrane. U trećoj, pred Bogom najstrašnijom, bili su, nažalost, njeni akteri.

Od ukupno 18 manastira, koliko ih je na jedinoj planini srpske Panonije, najcrnja tačka danas je Bešenovo. To je jedini fruškogorski manastir koji je, još u 13. veku, podigla sveta loza Nemanjića (ostali su nastali docnije, u vreme srpskih despota Brankovića), da bi ga u 20. sa zemljom sravnile ustaše, Nemci uz grešnu srpsku nebrigu i oblapornost: Pavelićevi krvoloci su ga 1941. opljačkali i opustošili, Nemci 1944. srušili bombama, a meštani Bešenova i okoline, Srbi naravno, 1945. i 1946. razvukli i ono malo što je ostalo i praktično mu zatrli tragove.

- Kada sam, kao iguman praktično nepostojećeg manastira, pre nekoliko godina došao ovde i video zakorovljenu ledinu, duša me je najpre zabolela, a onda i zaigrala. Obnovu svetinje shvatio sam kao najveće iskušenje i izazov mog ovozemaljskog života i daće Bog uz našu snagu, zajedništvo i dobrotu da je ponovo podignemo - priča nam, na temeljima Bešenova, otkopanim krajem prošle godine, protosinđel Arsenije Matić.

ZVONIK VUKA ISAKOVIČA U ŠIŠATOVCU je, kaže otac Andrej, nedavno obnovljen zvonik koji je, u slavu svog zaštitnika Stefana Štiljanovića, podigao Vuk Isakovič, komandant Slavonsko-podunavskog polka i glavni junak neprolaznih „Seoba“ Miloša Crnjanskog. I njegova zvona su utihnula posle najezde ustaša 1941, a nova su nabavljena tek nedavno. Ona bi, za mesec-dva, trebalo da budu podignuta na zvonik i, posle sedam decenija mukle, obezbožene tišine, sa njega se oglase nad Sremom.

Zahvaljujući, pre svega, dobrotvorima iz cele Srbije, ali i sveta, novi temelji Bešenova koje je, u slavu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, postavio kralj Dragutin Nemanjić, mogli bi da budu izliveni već do kraja ovog leta gospodnjeg. Kao simboličan znak da će manastir biti obnovljen, otac Arsenije doživaljava i to što mu je, nedavno, vraćena originalna ikona arhangela Gavrila koja je, do početka Drugog svetskog rata, stajala na carskim dverima, a onda, nekim čudom, dospela u obližnji Šišatovac.

- Vratio se arhangel, vratiće se i sam manastir - veli, uvereno sagovornik „Novosti“ kraj ikone koja se, zasad, čuva u prelepoj kućici podignutoj ove godine kraj starih-novih manastirskih temelja.

Inicijator obnove Bešenova je episkop Vasilije, od čijeg dolaska na čelo Eparhije sremske 1986. je, objektivno, urađeno izuzetno mnogo. Pre toga, dok su Srbi, ne shvatajući kakav zločin čine sebi samima, još, naivno, verovali da su u boljševizmu našli zamenu za pravoslavlje, malo šta je sijalo i na svetoj Fruškoj gori. Od tada, zasvetleli su njena carska lavra Krušedol, pa Grgeteg, Velika i Mala Remeta, Hopovo, donedavno potpuno opustela Petkovica... Novi, pun sjaj, međutim, čeka još nekoliko manastira.

- Uz Bešenovo, koje otac Arsenije počinje iznova da diže nesvakidašnjom posvećenošću i energijom, radovi su neophodni još i u Šišatovcu, Kuveždinu, pa i Đipši - precizira, za „Novosti“, Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Šišatovac, koji su, pošto je Srem ušao u sastav NDH, kao i većinu ostalih fruškogorskih manastira, ustaše opljačkale i razorile, tako bi konačno ponovo trebalo da dobije ikonostas. Republičko Ministarstvo kulture je, kaže Šulaja, odborilo glavni projekat, obećalo i novčanu podršku, i to bi moglo da se desi već dogodine.

- Kada manastir bude u dovoljnoj meri obnovljen, ovde ćemo vratiti i mošti Svetog Stevana Štiljanovića, zaštitnika ratnika, koje su, pred ustaškom najezdom prenete u Sabornu crkvu u Beogradu, gde i danas počivaju. Sveti arhijerejski Sinod je odobrio taj povratak - veli iguman Šišatovca, jeromonah Andrej Nenić.

Što se tiče, takođe 1941. razorenog i do pre neku godinu praktično opustelog Kuveždina (podignut je još 1566), u njemu su, zahvaljujući ogromnom naporu Eparhije sremske i manastirskog bratstva na čelu sa protosinđelom Varnavom Lukićem, obnovljeni konaci i crkva. Predstoji još unutrašnje uređenje koje bi, prema rečima Ljubiše Šulaje, trebalo da bude gotovo do 2015.

A u Đipši, jednom od najmanjih i u prošlom veku najteže ranjenih fruškogorskih bisera koji je, takođe u 16. stoleću podigao despot Jovan Branković, nastojatelj Sava Jovančević, pozajmljenim traktorom iz šume izvlači drva za predstojeću zimu, koja monahinje (ukupno ih je šest), istovaraju i pripremaju za sečenje.

- Do 1978. godine, kada su iz manastira Radovašnice, same, došle monahinje Evlalija i Justina, ovde nije bilo života - priča nam, u predahu, arhimandrit Sava. - Početak ovog veka manastirska crkva je dočekala bez zvonika, konak je bio praktično razrušen, ograde nije bilo. Značajan deo toga sada je rešen, crkva je 2009. iznova oslikana, a nadamo se da će narednih godina biti završeni i drugi radovi, uključujući i dogradnju u međuvremenu uređenog konaka.

Manastir Đipša

KNEZOVI RAŠKOVIĆI

FRUŠKA gora je počivalište srpskih besmrtnika. Vekovima su u Vrdniku čuvane mošti Svetog kneza Lazara, u Jasku cara Uroša, u Krušedolu su, i danas, kralj Milan i kneginja Ljubica Obrenović, dva sveta patrijarha, predvodnika velikih seoba - Arsenije Treći Čarnojević i Arsenije Četvrti Jovanović Šakabenta...

Poslednji značajan grob otkriven je lane, baš prilikom otkopavanja temelja Bešenova. Reč je o grobu sestrića patrijarha Šakabente, kneza Aleksandra Raškovića, čiji otac Atanasije je, pre druge seobe, u Starom Vlahu podigao ustanak protiv Turaka. Sam Aleksandar je, docnije, kao komandant Petrovaradinskog puka, sastavljenog isključivo od Srba, ostvario velike pobede na evropskim bojištima.