GLAVA ko u lava, crni gusti brkovi i čvrsta ruka koja je često znala da udari o sto. Tako su nekada opisivali Desimira Jevtića, predsednika Izvršnog veća Srbije, krajem osamdesetih godina.

Danas mu oko glave zuje pčele, a "meka" ruka slika najlepše šumadijske predele. Bivši premijer, dugogodišnji ambasador u Rumuniji, direktor "14. oktobra", profesor na fakultetu, danas gaji pčele na očevini u selu Opariću, četrdesetak kilometara od Kruševca, gde ima i slikarski atelje. Zagledan u Gledićke planine, počinje svoju životnu priču naš domaćin.

- Mene majka Vidosava i otac Miodrag nisu planirali za političara. Trebalo je da budem kovač, kao i moj otac, koji je pobegao sa njive na zanat - kazuje nam Desko, dok otvara vrata prostorije gde su ramovi sa saćem i skladište za med.

Kasnije se, međutim, pokazalo da je on ipak bio sam kovač svoje sudbine i uspešne radne karijere. Nekada je imao oko 200 košnica na tri lokacije i oko četiri tone meda u buradima. Danas poseduje 50 košnica na jednoj lokaciji i oko 500 kilograma meda. Pčele ove godine nisu bile baš nešto vredne.

Kondukter - SVE sam prošao u životu, a najveća čast mi je bila kada sam postao kondukter pionirskog voza koji se kretao po kruševačkom parku - kaže Jevtić.

Naš domaćin nam pokazuje i ostale prostorije u kući. Uramljene fotografije sa zidova svedoče o važnim životnim koracima njegove familije. Na jednoj je sa suprugom Ivankom. Saopštava da se i on, kao i Slobodan Milošević (kojem je rekao "ne" na Osmoj sednici CK SKS) oženio se svojom gimnazijskom ljubavi, ali da nikada nisu bili ni nalik tom čuvenom bračnom paru.

- Na maloj crno-beloj je moja majka. I ona je radila za mašinom u kruševačkoj Industriji "14. oktobar", jer se otac razboleo, pa je morala da se zaposli - pokazuje još jednu uspomenu na fabriku gde ga i danas pamte kao uspešnog direktora.

Od fabrike koja je bila u ozbiljnoj krizi za manje od dve godine napravili su najbolju firmu u bivšoj SFRJ i zato dobili nagradu Avnoja.

- Zahvaljujući malim lukavstvima preoteli smo proizvodnju tenkova Hrvatskoj, što je ostalo zabeleženo kao neverovatan potez u bivšoj Jugi - s ponosom će naš sagovornik.

Uspešno rukovođenje preporučilo ga je za mesto predsednika Izvršnog veća Srbije. Govori nam da su mu vladu činile kolege iz FAP, "Zorke", IMT, "Zastave"... A onda je već posle prve godine premijerskog mandata došla čuvena Osma sednica, gde je Jevtić bio kontra Miloševića. Ali ostao je jedini njegov protivnik koji nije smenjen i izgurao je premijerski mandat do kraja.

Posle isteka mandata Jevtić je imenovan za ambasadora u Rumuniji. Vlast ga je držala na oku. Bio je dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko. U Bukureštu je proveo devet godina. Tadašnji rumunski predsednik Jon Ilijesku je govorio da njegova zamlja ima samo dva iskrena prijatelja - Srbiju i Crno more.

DUČIĆU U ČAST - Pesnik Jovan Dučić je bio prvi ambasador u Rumuniji, a ja poslednji iz nekadašnje Jugoslavije - otkriva Jevtić.
 - Po njegovim putopisima "Gradovi i himere" napravio sam jednu seriju slika.

Zanimljivo je da ga je u vreme ambasadorovanja u Rumuniji 1996. godine Milošević pozvao da dođe u Beograd i izabere funkciju koju želi. Milošević je hteo da osveži takozvanu vladu nacionalnog jedinstva. Ali ga je Jevtić odbio.

- Rekao sam mu da sam bio uspešan premijer, da sam sada uspešan ambasador, da sam bio najbolji direktor i da bih jedino mogao da budem predsednik države. Pošto si to ti, kazao sam mu, onda nema svrhe da dolazim. I tako, na sreću, ostadoh u Bukureštu.

U slobodno vreme u Rumuniji Jevtić je počeo da slika i da vaja. Pri ambasadi je imao svoj atelje. Imao je i veliki broj što samostalnih što kolektivnih izložbi. Veli da je u slikarstvu nalazio spas od dosade, ali i od politike.

Danas je Desimir Jevtić samo pčelar i slikar. Onoliko koliko je spreman da priča o politici, ništa manje ne priča ni o svoja dva hobija. Do sada je objavio tri knjige o pčelarstvu. Po izboru Zadružnog saveza Srbije pre desetak godina izabran je za najboljeg pčelara Srbije.

- Umesto političkih govora sada držim predavanja pčelarima - s ponosom će naš domaćin. - Na moju inicijativu Ministarstvo prosvete je u Poljoprivrednoj školi u Rekovcu otvorilo odeljenje za pčelare.

Za stan koji ima u Beogradu kaže da mu je vikendica, jer od marta do oktobra je u Opariću, gde se druži sa pčelama i kičicom. Na rastanku nam kaže da mu više od toga i ne treba.