Bekrići: Srce je htelo da iskoči

Svetska bronza, osvojena sinoć na stadionu "Lužnjiki" u Moskvi, najemotivnije se proslavila na Starom sajmištu, u domu porodice Bekrić. Gotovo bez daha, majka Mirjana i otac Atif ispratili su poslednjih pedeset metara. Kada je Emir u punom sprintu prošao ciljnu crtu, "bitke" na 400 metara sa preponama, sobu su preplavile pomešane emocije - suze, osmesi, uzvici veselja...

- Sinoć pred trku, Emir mi je poslao poruku u kojoj je samo kratko rekao da zadnjih 100 metara, on i ja trčimo zajedno - priča majka Mirjana. - Kada je došao u zadnju četvrtinu trke, srce je htelo da mi iskoči. Čvrsto sam držala palčeve, a onda vrisak. Jedva sam preživela te zadnje metre, a sada sam srećna do neba.

Situaciju na malom ekranu mnogo smirenije je posmatrao otac Atif. Zna da mu je sin zreo, da ima respekt, ali nema straha od protivnika. Trči svoju trku.

- Supruga Mirjana i ja Emirov uspeh isto doživljavamo, ali se različito radujemo. I ovog puta ja sam bio prisebniji - priča ponosni tata. - Kao i kod prethodnih takmičenja, kuća nam je puna prijatelja. Sa njima stalno gledamo prenose.

Medalji na prsima su se potajno, skriveno nadali. Glasno to nisu govorili. Prema Atifovim rečima, ove godine je bio plan da Emir obori državni rekord, pa ako uđe u finale, uđe.

- Prošle godine 400 metara sa preponama je trčao 49,49. Ovo je zaista veliki uspeh. Gotovo sekund i po je imao brže vreme. Ni sam ne znam kako je u poslednjih 50 metara imao onoliko snage da pretrči tri takmičara - i dalje pod utiskom priča otac Atif.

Porodica smatra da je formula za ovogodišnji uspeh osvajanje zlatne medalje u Finskoj. Na tom takmičenju je Emir probao novu taktiku - čuvanje snage. U polufinalnim trkama se ne bi "ispucao". Čuvao bi energiju za finale, gde bi u poslednjim metrima mogao da upali dodatne motore. To je sinoć i uradio u Moskvi. Medalja je blesnula na grudima. Bronzana, ali za nas kao da je od zlata.

Srbija će dočekati svog rekordera. Otac Atif kroz smeh kaže da on doček u kući ima svakog dana.

- Kada god se najavi telefonom, žena ili ja mu napravimo doček, tako što mu spremamo omiljena jela. Obožava ribu. Mada pred takmičenje ne bi smeo da jede špagete, on ih ipak voli. Tada se trudimo da izbegnemo sosove i parmezan.

Roditelji našeg junaka uvek sa nadom ispraćaju svog sina na velika takmičenja. Majka ga obasipa poljupcima i brižljivim savetima, dok mu otac, specifičnim rukovanjem, poželi sreću na narednoj trci.

****************************************************************************************************

Bronza Emira Bekrića na SP u Moskvi pročitajte OVDE

****************************************************************************************************