SAMO ovde umem da živim. A život ti je tamo gde se osećaš da si svoj na svome. Gde rađaš i podižeš decu.

Miodrag Dašić (53), iz Brestovika nadomak Peći, kaže da nigde drugde osim u svom selu ne ume da živi i da se nekoliko godina, koliko je sa suprugom Slađanom (35) proveo u raseljništvu, osećao kao da nema budućnosti. Ali od kada su se krajem 2004. godine vratili u rodni Brestovik, ispod Prokletija, kaže da živi punim plućima. Ponosni što su opremili kuću, koju im je kao i ostalim povratnicima sagradila Vlada Italije, Dašići su još ponosniji što u njoj odgajaju četvoro mališana, četrnaestogodišnjeg Branka, dve godine mlađu Martu, Mariju (8) i Miljana (6)...

- Mnogo toga nam nedostaje, pre svega sloboda kretanja, ali u osnovnom ne oskudevamo. Uostalom, nismo srećniji bili ni u Novom Sadu, Kruševcu, Kragujevcu i ostalim mestima u raseljništvu, gde smo menjali smeštaj svakih par meseci... Tamo nam je sve bilo dostupno, ali nismo imali novca, dok smo ovde radom obezbedili pristojne uslove za život.

Dašići obrađuju osam hektara pod kukuruzom i pšenicom, čuvaju krave, svinje, a pernatu živinu kažu više i ne broje, baš kao ni zasade raznovrsnog voća i grožđa

- Voleo bih da izmislim neku igricu za kompjuter, da zaradim veliki novac i napravim da naše selo bude veliko i lepo - priča šestogodišnji plavokosi dečak. Njegova sestra Marta, odlična učenica kaže da bi ona prvo obnovila seosku crkvu koju su oskrnavili Albanci... Mali Dašići maštaju o budućnosti. Zadovoljni su životom u Brestoviku, jer i oni shvataju da su svoji na svome. Troje starijih pomaže roditeljima u bašti i oko živine, a u slobodno vreme su pred kompjuterom. Najviše smeta to što nemaju fiksni telefon i "stabilnu konekciju". Ova deca su inače veoma ozbiljna i svesna okolnosti u kojima žive.

- Volela bih da budem novinar, da izveštavam o životu Srba sa Kosova i kako oni teško žive - priča gledajući nas odlučno i pravo u oči dvanaestogodišnja Marta. Ona kaže da u Brestoviku ima šestoro osnovaca koji idu organizovanim prevozom u srpsku školu u Goraždevcu i još toliko mlađe dece. Očekuju se uskoro i dve bebe.

U selu u kome je živelo 1.500 sada ima svega pedesetak Srba. Ali Miloš Dimitrijević, predsednik srpske opštine Peć, nada se da će ih biti više. Ovde kao i ostalim povratničkim selima Sigi i Ljevoši, nekoliko desetina porodica uglavnom se bave poljoprivredom, ali svi primaju neku pomoć iz Srbije bilo da je reč o socijalnoj pomoći, minimalnim primanjima, dečjem dodatku. Međutim, kažu, nedostaju im vitalne ustanove, poput doma zdravlja, pošte... ustanova koje su u nekoliko kilometara udaljenoj Peći, uzurpirali Albanci...

SIGURNIJE SELO

U Brestoviku je za povratnike tokom 2004. i 2005. godine sredstvima italijanske vlade sagrađeno osamdeset kuća, a nastanjena je svega polovina. Predstavnici sela pozivaju i ostale raseljene da se vrate. Kažu da se sada osećaju prilično sigurnijim nego prvih godina po dolasku. Ali priznaju da im i dalje imanja uzurpiraju i šumu kradu Albanaci udaljenih oko kilometar i po od sela. - Kada bi nas bilo više i selo bi bilo sigurnije – kažu.

POKLON POVRATNICIMA

- Ovo je deveta godina od povratka Srba u ova sela i zbog toga moramo pomoći deci koja ovde žive - rekao je Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM, prilikom posete Brestoviku. On je kao poklon SO Kruševac uručio četiri kompleta burmi za buduće mlade bračne parove.