KAO što će ove godine proslaviti 17 vekova, rodni grad cara Konstantina - Niš je takođe 1913. godine svečano obeležio i 16 vekova od donošenja Milanskog edikta, dokumenta kojim je u Rimskom carstvu, uz druge religije, dopušteno i do tada progonjeno hrišćanstvo.

Prvobitno planirana na Krstovdan (14. septembra), proslava 1600. godišnjice Milanskog edikta ipak nije mogla biti održana pomenutog datuma i to zbog epidemije kolere i pegavog tifusa, koji su posle Balkanskog rata u Nišu uzeli maha u velikoj razmeri.

Ipak, mesec i po dana kasnije, Srbija je smogla snage, te je tako od 28. do 30. decembra 1913. godine u carskom Nišu, uz prisustvo najviših verskih i državnih zvanica, proslavljen jubilej - 1.600 godina od donošenja Milanskog edikta. Oko pripreme se najviše ističe tada novoizabrani episkop niški Dositej.

VEK KASNIJE DANAS, jedan vek kasnije, kako je nedavno istakao na naučnom skupu u Nišu, dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Miroslav Lazić, ponovo u teškim vremenima, političkim i ekonomskim ali i duhovnim, Srbija je smogla snage da obeleži značajan jubilej - 1700. godišnjicu Milanskog edikta. Nizom manifestacija, od lokalnog do državnog značaja, od kojih su neke već održane, a mnoge tek predstoje, u Nišu, rodnom mestu cara Konstantina biće i centralna proslava 6. oktobra u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, koja će okupiti veliki broj crkvenih velikodostojnika i drugih zvanica. Pre toga, 21. septembra svetu misu će služiti Katolička crkva.

Uoči same proslave, 28. decembra u Niš su pristigli predstavnici pravoslavnih crkava. Tako je grupu Ruske crkve predvodio rektor Carske petrogradske duhovne akademije i profesor Univerziteta Anastasija. Od ruskih sveštenika van Rusije, došli su protojerej peštanski Teofil Kardaševič, sofijski protojerej Petar Grigorijevič... Protosinđel Vikentije i arhiđakon Irinej zastupali su pravoslavnu Karlovačku bogosloviju, a nisu izostali ni poslanici iz Crne Gore, Grčke, Rumunije i Rusije. Doček gostiju bio je na železničkoj stanici.

Uveče je, kako stoji u programu proslave, služeno bdenije u Sabornoj crkvi, a početak je oglašen pucnjem topa sa Tvrđave i zvonjenjem u sva crkvena zvona. O liturgijskom sabranju i centralnoj proslavi u Bogoslovskom glasniku piše:”Služili su četiri arhijereja, i to, preosvećena gospoda mitropolit Dimitrije beogradski i Vićentije skopljanski, zatim preosvećena gospoda episkop Anastasije i Dositej niški, kao i veliki broj drugih sveštenika”.

Za vreme čitanja Svetog jevanđelja u hram je stigao i prestolonaslednik srpski Aleksandar sa princom Pavlom, ministrima, predstavnicima pravoslavnih država i mnogim drugim viđenim ličnostima.

Narednog dana, posle svečane službe božje, osvećena je spomen-ploča “Niške narodne odbrane” i Crkvene pevačke družine “Branko”, zatim je obavljeno osvećenje kamena temeljca za budući hram posvećen upravo Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, otkriven je spomenik episkopu Milentiju, proti Stojanu, popu Đorđu i drugim rodoljubivim Nišlijama, koje su Turci obesili 1821. godine kod gvozdenog mosta na Nišavi. U nastavku je organizovan bogat ručak, nakon čega je usledila svečana sednica Opštinskog odbora, dok je uveče priređen koncert sa raznovrsnim kulturno-umetničkim programom.

Poslednjeg, trećeg dana proslave, gosti su razgledali Niš i njegove znamenitosti, vozom se provozali kroz Sićevačku klisuru, da bi se posle ručka u Beloj Palanci vratili u Niš i uveče su svečano ispraćeni na železničku stanicu.

DAR RUSKOG CARA

POVODOM 1.600 godina Milanskog edikta, car Nikolaj Drugi Romanov, poklonio je Sabornom hramu u Nišu komplet sasuda koji je delimično uništen tokom požara u oktobru 2001.

Takođe, istim povodom, 1913. otvoren je Muzej u Nišu, ali je usled ratnih nedaća, između balkanskih i Prvog svetskog rata bio zatvoren posle samo 212 dana rada, a ponovo je obnovljen tek 1933. godine.