NEKADA najslavniji, najbogatiji i najraskošniji, manastir Banjska na krajnjem severu Kosova i Metohije 15. avgusta slavi sedam vekova postojanja. Jubilej za ponos ova svetinja, nažalost, dočekuje u veoma lošem stanju. Prepuštena je zubu vremena, čiji su tragovi vidljivi na svakom koraku.

- Jedino što smo mogli da uradimo je sanacija krova i to je privremeno rešenje, a crkva je u celini, kao građevina, ugrožena. Potrebno je konzervirati potkupolne lukove, kupolu, sve unutrašnje zidove u crkvi koji su u pukotinama i obrušavaju se i kroz koje ulaze životinje - puhovi, kune, lasice, uleću ptice... U lošem stanju je i ikonostas, prenet iz crkve Sveti Ilija u Vučitrnu, koji svakodnevno uništavaju sitni insekti - u predvečerje velikog jubileja započinje priču za „Novosti“ iguman Danilo, jedini monah u manastiru Banjska.

- Crkva je današnji izgled dobila 1939. godine zalaganjem arhitekte Đurđa Boškovića, koji je na razrušenoj crkvi dozidao zidove od pečene cigle i postavio drvenu konstrukciju i krov, kao prvu fazu da bi se sačuvalo. To je planirano kao privremeno rešenje, koje je, nažalost, ostalo do danas - veli iguman, i podseća „da crkva nikada nije u potpunosti obnovljena, a da je oživljavanjem manastira Banjska postala i svojevrsna riznica u koju su prenete ikone iz spaljenih i porušenih crkava na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine“.

PROSLAVA MANASTIRSKA slava i sedam vekova postojanja Banjske biće obeleženi svetom arhijerejskom liturgijom i prigodnim kulturno-umetničkim programom. Obeležavanje će početi 14. avgusta u porti manastira i biće nastavljeno sutradan.

- Neki Boškovića osuđuju što je to uopšte radio, jer je njegov pristup, za one koji se bave istorijom umetnosti, bio pomalo čudan, ali da nije to uradio danas od manastira ne bi bilo ništa - kaže otac Danilo dok brižno nabraja šta sve treba uraditi do značajnog jubileja. - Sedam vekova obeležavamo u okolnostima koje su nepovoljne za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Istorija Banjske je i istorija golgote srpskog naroda, sve kroz šta su Srbi prolazili i manastir je na sebi poneo do dana današnjeg. Kao ni naš narod, ni on se nije u potpunosti obnovio - govori otac Danilo, i naglašava da je poruka jubileja da „kao što je Banjska opstala ovoliko vekova na ovim prostorima i srpski narod će opstati.“

- Ono što smo od predaka nasledili moramo da sačuvamo, da ostavimo pokolenjima, jer naše svetinje svedoče o našem postojanju.

Više od pet vekova u manastiru nije bilo bogosluženja, sve do 2004. godine kada je obnovljen manastirski konak i kada se bratstvo uselilo u manastir.

- Od tada se redovno vrše bogosluženja. Narod se okuplja i posećuje svetinju, mada i kada nije bilo monaha u manastir su dolazili vernici, na ruševinama su palili sveće i uznosili molitve Bogu - priča otac Danilo i pokazuje deo sarkofaga kraljice Teodore, majke cara Dušana, koja je u 14. veku bila sahranjena u Banjskoj.

Posebno mesto u manastiru zauzima čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, kopija Kazanske ikone, poreklom iz Prizrena. Bogato je okićena predmetima i nakitom koji vernici prilažu iz zahvalnosti za uslišene im molitve, što govori o njenoj isceliteljskoj moći.

Banjska je grobna crkva jednog od najmoćnijih srpskih vladara - kralja Stefana Uroša Milutina, koji je dao zavet Bogu da će kolikogodina bude vladao toliko i crkava sagraditi. Obećanje je ispunio i podigao preko 40 manastira i crkava u svim srpskim zemljama, ali i u Jerusalimu i Solunu.

Banjska je bila vrh njegovog graditeljstva, posvećena je Svetom arhiđakonu Stefanu, zaštitniku Nemanjića. Imala je trobojnu fasadu, građena je po ugledu na Studenicu, a radove su izvodili majstori sa primorja čija imena nisu poznata. Bila je bogato darivana od ktitora, posebnim dokumentom, hrisovuljom - Svetostefanskom poveljom. Dobila je na upravljanje 75 sela i osam katuna na severu Kosova i Metohije. Imala je imanja i u Zeti, Plavu i Gusinju, pa čak i u Sremu, u selu Brijestovu, koje je kasnije iščezlo.

Kralj je Banjsku gradio sa namenom da njegovo telo u njoj počiva. Nakon svog upokojenja u Nerodimlju, kralj Milutin je bio sahranjen u Banjskoj. Posle tri godine na njegovom grobu su se dešavala čuda (poteklo je miro) i njegove mošti su izvađene iz groba i položene ispred Hristove ikone na ikonostasu.

Posle Kosovske bitke Banjska naglo počinje da propada, a monasi, sklanjajući se od neprijatelja, prenose mošti Svetog kralja Milutina u Stari Trg nadomak Kosovske Mitrovice, a odatle 1460. godine u okolinu Sofije, gde osnivaju Gornobanjski manastir u koji polažu mošti. Kasnije su premeštane u više crkava i danas se nalaze u crkvi Svete Nedelje u centru Sofije.


UNIŠTENO VREDNO BOGATSTVO

- DECENIJAMA se, osim arheoloških iskopavanja, koja nikada nisu završena, ništa drugo nije radilo. Raščinjeni starešina Simeon Vilovski bagerom je rušio delove turskog zida kojim je bio opasan manastir i uništio brojne vredne komade kamene plastike. Ostaci manastirskog kompleksa, trpezarije i pirga se sve više obrušavaju i gotovo da nestaju - kaže otac Danilo.