Sremski bostan za danski dvor

KADA je maleni Petar Blanuša iz sremskog sela Ašanja ovog leta izrastao, umesto lopte po dvorištu očeve kuće kotrlja malu lubenicu "bambolinu". Otac Goran Blanuša, srpski kralj bostana, kako ga novinari zovu, uslikao je sina Petra na brdu lubenica i taj fotos će koristiti kao pano za sajamske nastupe. Tako će i Petar Blanuša, izdanak pete generacije ove familije u Sremu, da postane bostandžija.

Velika porodica Blanuša u selu Ašanja ima četiri kuće, četiri hektara okućnice, 40 hektara njiva i nekoliko traktora sa prikolicama. Sada, u vreme berbe sremskog bostana, od jutra do mraka u dvorište porodične firme "Agrona" ulaze traktori sa ubranim lubenicama, a izlaze transportni kamioni sa prodatim bostanom.

- Naš ovogodišnji rod lubenica bez semena "boston" i "crna zvezda" jeste 2.500 tona. Bostan prodajemo na veliko supermarketima u Srbiji, Danskoj, Nemačkoj, Skandinaviji i drugim zemljama EU. Prodavali smo i Velikoj Britaniji, tako da je naša lubenica stizala i do danskog i engleskog dvora - priča mladi domaćin Goran Blanuša.

To je vitak čovek, sitne sremske građe, ali snažnih ruku. Potomak je vrednih sremskih svinjara, koji su radili za seoske gazde. Njegov pradeda Milan Blanuša je prvi stigao u Srem, 1932. godine, iz Donjeg Lapca. Potom su stigle i ostale Blanuše, Rade i Božo. I njihovi sinovi Boško i Milan bili su svinjari.

- Imao sam i ja 2001. farmu svinja, ali kada im je cena pala, a država prestala da ih otkupljuje, za dva meseca pojele su mu 12.000 maraka, koliko je vredeo auto koji sam prodao da bih stoku ishranio. Onda sam odlučio da postanem bostandžija - kaže Blanuša.

Rođen je 1978. u Zemunu. Završio je Poljoprivredno-tehničku školu u Krnjači, kao đak-putnik, i maštao da postane diplomirani agronom. Rat ga je, kaže, u tome omeo. U Kraljevu i Uroševcu je u vreme NATO bombardovanja bio 85 dana na položaju.

Narednih godina čitava porodica je sadila, đubrila, zalivala i brala bostan golim rukama. Danas obrađuju 60 hektara i mašinama u aprilu rasade 220.000 strukova bostana. Beru ga od kraja jula do prvog oktobra. Na njivama rodi najmanje 300.000 lubenica, teških od jednog do 20 kilograma, koje se uzgajaju po tehnologiji "kap po kap".

- Izvoz u Evropu smo počeli 2004. godine, ali su nam naredne godine partneri iz Danske i Srbije propali. Zbog kraha te trgovačke mreže izgubio sam 136.000 evra. Bila je to za mene prava lekcija iz tržišne ekonomije. Dugove nisam naplatio, ali sam preuzeo prodajnu mrežu, formirao svoju izvoznu firmu "Agrona" i krenuo sam direktno da izvozim bostan - priča Goran, koji je u posao ulagao samo svoj novac.

U berbi bostana, pored članova familije, učestvuje i dvadesetak radnika, koji zarađuju i po 5.000 dinara dnevno. Jedino njegova majka, koja je zadužena za kuhinju, i supruga Magdalena, koja neguje sina Petra, ne rade na plantaži ili u skladištu.

- Moj plan je da udvostručim proizvodnju, da izađem i na azijsko tržište. Kupio sam italijansku mašinu za kalibraciju, koja sama vrši selekciju lubenica po veličini i težini i pakuje ih. Ona košta 85.000 evra, a kapacitet joj je 25 tona lubenica na sat. To će mi omogućiti da godišnje prodam čak milion lubenica na dva kontinenta - kaže Goran Blanuša, čija je otkupna cena bostana samo sedam dinara za kilogram.

Za naslednika Petra, kome zbog lepih crnih očiju i divnog osmeha gosti predviđaju da će biti glumac, bostan je, naravno, najslađi kućni slatkiš.