KADA u subotu uveče odjeknu zvona sa manastira Đurđevi stupovi, biće to znak da je zvanično počelo dvodnevno obeležavanje velikog i retkog jubileja - osam vekova ove svetinje.

Svečana akademija počeće pred zadužbinom Nemanjića, na manastirskom imanju, a očekuje se prisustvo predstavnika SPC i čelnika Crne Gore, Srbije i Repblike Srpske i velikog broja vernika.

U razgovoru za "Novosti" episkop budimljansko-nikšićki Joanikije podseća da je ovaj manastir zadužbina Nemanjinog sinovca, velikog župana Prvoslava, brata od strica Svetoga Save i spada u red najstarijih naših zadužbina s kraja 12. i početka 13. veka.

- Radujemo se svim gostima koji će doći u manastir Đurđevi stupovi, koji liči na sunce u velikom sazvežđu velikih svetinja oko njega, od Plava i Gusinja do Bijelog Polja, jer u tom kraju bilo je mnogo drugih manjih svetinja koje se sada obnavljaju - kaže, za "Novosti", episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. - Manastir je završavan dok je Sveti Sava bio arhimandrit u Studenici, u vreme intenzivnih priprema za podizanje srpske crkve u rang arhiepiskopije. Upravo tada, 1213. godine manastir je završen.

PODRŠKA CRNE GORE I SRBIJE VLADIKA Joanikije naglašava da je dobijena podrška države Crne Gore, Vlade Republike Srbije, opštine Berane... - Ne bih govorio o tome šta je ko uradio, jer ima još mogućnosti da se pomogne. Tamo gde fali, moramo mi sami s narodom da se organizujemo, da niko nema prigovora. Kada sve prođe, kada ispratimo goste, javno ćemo se zahvaliti svima i bićemo spremni da tačno kažemo šta je ko pomogao i uradio od državnih institucija Crne Gore i Srbije, kao i drugih dobrotvora.

Župan Prvoslav i Sveti Sava pripremili su sve da se 1219. godine ovde ustroji episkopsko sedište. Do tada su postojale tri episkopije na području srpskih zemalja

- Manastir je od početka bio episkopsko sedište, veliko duhovno i kulturno središte, saborna svetinja u Gornjem Polimlju koja je okupljala narod sa severa današnje Crne Gore. U vreme Nemanjića on je funkcionisao veoma dobro, blagodareći tome što mu je župan Prvoslav kao ktitor ostavio velika imanja, veliko vlastelinstvo, ali i tome što su mu kasniji kraljevi iz porodice Nemanjića, naročito Stefan Dečanski i car Dušan pomagali, obnavljali ga, ukrašavali - priča vladika Joanikije, naglašavajući da posle kosovskog boja nastupaju teška vremena za ceo srpski narod.

Manastir ponovo dobija važnu ulogu jer je pridošli narod sa Kosova i Metohije počeo da se povlači u ova brda. Negde u to vreme, u 15. veku, dok su ovde vladali Brankovići, Episkopija budimljanska uzdignuta je, podseća vladika, na stepen mitropoloje, pa je time i manastir dobio veći značaj.

- Očigledno je i to da je manastir bio i centar oslobodilačkih pregnuća i pokreta u burnom vremenu turskog ropstva. Dokazi su brojni. Ovde je kao zatočnik slobode i praktično vođa ustanka za oslobođenje ovog kraja postradao od Turaka mitropolit Pajsije Kolašinović. On je bio jedna od ličnosti koje su tada vodile srpski narod i udahnjivale mu duh slobode - priča episkop Joanikije o mučeničkoj smrti mitropolita Pajsija koga su Turci živog odrali i obesili na vratima manastira.

On podseća i na stradanje same svetinje, koju su zbog brojnih pogroma koje je pretrpela nazvali - manastir mučenik.

- Prvo pustošenje svetinje zbilo se 1738. godine, kada je spaljen, ali je posle dve-tri decenije obnovljen. Po predanju, obnovio ga je vojvoda Radonja iz Kuča, sa Vasojevićima, Kučima i plemenima iz Polimlja. Od tada manastir živi novi život - navodi vladika Joanikije. - Nema više ovde episkopa i mitropolita da stoluju, nego manastirom upravljaju igumani, tako da se krajem 18. i tokom celog 19. veka, pa sve do oslobođenja Berana od Turaka 1912. pojavljuje ceo niz znamenitih ličnosti i duhovnih vođa u ovom manastiru.

Među njima je veliki ustanik iguman Nikifor, koji se pridružio Karađorđu. Tako je u Stupove dolazio Karađorđev vojvoda Anto Bogićević da podeli barjake vasojevićkim prvacima, koji su vodili narod ovoga kraja i pomagali u Prvom srpskom ustanku.

Vladika Joanikije naglašava da je bez sumnje najznačajnija ličnost u 19. veku od velikih igumana bio Mojsije Zečević.

- Bio je to pravi duhovni vođa gornjeg Polimlja i Vasojevića. Poznat i po tome što je dosta naroda iz islama vratio u pravoslavlje. Bio je saradnik Svetog Petra Cetinjskog i velika potpora mladom Petru Drugom Petroviću Njegošu.

I u 19. i početkom 20. veka manastir je stradao mnogo. Pet puta je paljen, pljačkan, ali svaki put ljubavlju naroda prema ovoj svetinji obnavljan.

SVEČANA AKADEMIJA

POSLE večernjeg bogosluženja, u subotu biće održana svečana akademija. Besediće mitropolit Amfilohije, u prisustvu patrijarha srpskog Irineja, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, premijera Srbije Ivice Dačića i ostalih gostiju. Učestvovaće priznati umetnici, glumci, etno-grupe, crkveni horovi, a ipresivna scenografija, kakva i priliči ovoj svečanosti, isplanirana je do poslednjeg detalja. U nedelju na litirgiji, u porti manastira besediće Njegova svetost patrijarh srpski Irinej.

MOŠTI KTITORA

U MANASTIRU na desnoj strani naosa nalazi se grob njegovog ktitora, nad kojim stoji zapis: "Župan Prvoslav, sin velikoga župana Tihomira, sinovac svetoga Simeona Nemanje i ktitor mesta segov".

Ktitor je preminuo 6. januara 1244. godine (1174-1244).

Od 2001. godine, manastir je sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Po ustrojstvu je muški opštežiteljni manastir.