Kraljev oficir počiva preko Drine

MIONICA - Misteriju nestanka Negovana Arsenijevića iz Robaja kod Mionice, koji je kao pripadnik pokreta Draže Mihailovića nestao krajem Drugog svetskog rata, njegova familija razrešila je uz pomoć - „Večernjih novosti“. Zahvaljujući pismu jednog čitaoca, objavljenom u našem listu, Arsenijevići su utvrdili da Negovan počiva u okolini Kalinovika, u Republici Srpskoj, i da o njegovom grobu više od šest decenija brine porodica Đogo.

U pismu „Sudbina komandanta garde“ opisao je Vukan Đogo, iz sela Obalj kod Kalinovika, da je u proleće 1945. godine, kad je vojska đenerala Draže Mihailovića pokušala proboj ka Srbiji, na širem području planine Zelengore, u okolini Fojnice, u blizini Sarajeva, teško bio ranjen „Negovan Arsenović ili Arsenijević“, rodom iz okoline Uba, komandant Druge oplenačke brigade gorske garde. njegovi vojnici, piše Vukan, nosili su ga do sela Obalj, poslednjeg na padinama Zelengore, „ostavili u našoj štali u senu i zamolili moje roditelje i nas decu da ga negujemo i krijemo nekoliko dana i da će neko po njega doći“.

- Moj otac, iako skoro slep, uspeo je da iz Sarajeva nabavi neke lekove i dobro ga oporavi - priseća se Vukan. - Moje sestre i ja smo ga previjali, majka hranila. Bio je vrlo veseo čovek, koliko se sećam imao je braću u kraljevoj vojsci, verenicu doktorku. Braću je stalno očekivao. Međutim, sve se odužilo, niko nije dolazio. Nova vlast, pripadnici Ozne, neprestano su pretresali svaki žbun, tražeći zaostale kraljeve vojnike.

Jednog jutra, kada su doneli hranu, kaže, njega nije bilo. Obradovali su se, misleći da su ga saborci odneli. Nekoliko dana potom, dok je čuvala ovce, Vukanova sestra je u obližnjem šumarku našla oficira ubijenog. Sačekali su noć, sahranili ga u svojoj njivi, u jednoj šumici. Sve ove godine održavali su grob, neprestano se nadajući da će uspeti da nađu nekog od njegove rodbine, da posmrtne ostatke kapetana vrate u Srbiju. Čuli su, nekako, da su mu i druga dva brata poginula.

- Čim smo u „Novostima“ pročitali potresno pismo, odmah smo kontaktirali sa Vukanom Đogom - kaže Milojko Marković iz Valjeva. - Brat od ujaka Dragutin Arsenijević i ja nedugo potom posetili smo grob našeg dede Negovana, zapalili sveću. Zahvalili smo porodici Đogo što su o njemu brinuli dok je bio živ, a potom ga nisu zaboravili ni dok počiva i humku su, u strahu od ondašnjih komunističkih vlasti, obeležili kamenjem. Bilo je i suza, susret sa starinom Vukanom, te sa humkom našeg pretka, protekao je veoma dirljivo. Razmenili smo fotografije. Vukan nam je pripovedao o tih dvadesetak dana dok su Negovana čuvali.

Potomci braće i sestara Negovana Arsenijevića, koji je kad je ubijen imao 26 godina, planiraju da njegove posmrtne ostatke prenesu na groblje u Robaje kod Mionice. Otkriće kako je skončao veoma je potreslo njegovu bratanicu Jelu Marković (79), učiteljicu u penziji, koja živi u Komanicama kod Mionice. I njen otac Dragutin, rođeni Negovanov brat, trgovac, skončao je kad su došli komunisti, ne zna se ni gde, ni kako...

Negovan je, kaže ona, bio aktivni vojnik kraljevske vojske, rod planinarski, služio je u Sloveniji, priseća se Jela. Kad se vojska raspala, vratio se u Robaje.

- Već su bile formirane dve vojske, četnici i partizani. Nije bilo bitno gde si. U okruženju su bili četnici, te se Negovan njima pridružio. U okolini Valjeva došlo je do sukoba partizana i četnika, a Negovan je, kažu, kao profesionalni vojnik, komandant, kapetan prve klase, naredio da se puca uvis, ne u ljude. Čuvši to, Nemci i četnici organizovali su poteru za njim, te je sa vojskom otišao preko Drine. Više od šest decenija nismo znali za sudbinu oca i strica. Neizmerno smo zahvalni Vukanu Đogu i „Večernjim novostima“ što saznadosmo kako je Negovan skončao.