Spomenik Pupinu uz Teslin kod ETF

MIHAJLO Pupin definitivno će zauzeti svoje mesto kraj Nikole Tesle. Skupština grada Beograda na sledećoj sednici usvojiće odluku da se velikanu podigne spomenik na platou ispred zgrade Tehničkih fakulteta gde se već nalazi statua genija iz Smiljana.

Tako će najzad biti realizovana ideja za koju se, uz podršku "Novosti", godinama zalažu Srpska akademija nauka i umetnosti, Fondacija Mladena Selaka, jednog od najbogatijih Srba u Americi, kao i Obrazovno-istraživačko društvo "Mihajlo Pupin". Podizanje spomenika finansiraće Fondacija Mladena Selaka, a grad Beograd je na sebe preuzeo organizaciju.

- Fondacija Mladena Selaka obratila se gradu sa idejom da finansira podizanje biste jednom od najznačajnijih Srba u istoriji - kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta. - Ideju je podržala SANU, složili su se fakulteti i nije bilo razloga da se grad ne uključi. Pupin je svojim naučnim, političkim i humanitarnim radom svakako zaslužio spomenik u prestonici.

Autor idejnog rešenja za spomenik je Miroljub Stamenković, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti. Sledeći korak jeste da predlog za podizanje spomenika bude usvojen na sednici gradske Komisije za imenovanje ulica i trgova.

- Izložiću predlog članovima komisije i ne sumnjam da će dobiti podršku - kaže Slobodan Stanimirović, predsednik komisije. - Očekujem da će na narednoj sednici gradskog parlamenta biti usvojena odluka i da će Pupin konačno dobiti spomenik.

Svet je Pupina, rođenog 1854. godine u Idvoru, zapamtio pre svega po otkriću Pupinovih kalemova koji su omogućili prenošenje telefonskog signala na veliku udaljenost i još po desetinama patenata koji su ucrtali stazu kojom se kretao razvoj telefonije, elektrotehnike i rendgenologije. Bio je i talentovan pisac - za autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu.

Za Srbiju, lista njegovih zasluga izlazi iz okvira naučnog. Istoričari se slažu da u istoriji naše zemlje nije bilo većeg niti uspešnijeg lobiste u Sjedinjenim Američkim Državama.

Dovoljno je samo reći da je ogroman naučni ugled i politički uticaj koji je stekao iskoristio da ubedi američkog predsednika Vudroa Vilsona da, posle Prvog svetskog rata, ne prizna Londonski ugovor između saveznika i Italije koji nije išao naruku tek formiranoj Kraljevini SHS.

Zahvaljujući intervenciji Pupina u sastav Srbije tada je ušao i deo Banata u kojem se nalazi i njegov rodni Idvor.

Pupin je bio i veliki dobrotvor. Pomagao je đacima u Idvoru, u staroj Srbiji i Makedoniji, poljoprivrednicima dodeljivao nagrade, a osnovao je i zadužbinu iz čijih fondova su kupovana umetnička dela za Narodno--istorijsko-umetnički muzej u Beogradu. Tokom Prvog svetskog rata pomagao je u okupljanju dobrovoljaca i ličnim sredstvima garantovao isporuke hrane Srbiji iz Amerike.

OD RADNIKA DO PROFESORA

PO dolasku u Ameriku, Mihajlo Pupin preživljavao je kao fizički radnik, ali je paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Jeseni 1879. godine upisao je studije na koledžu Kolumbija u Njujorku. Završio ih je sa izuzetnim uspehom i četiri godine kasnije nastavio školovanje u Velikoj Britaniji na Kembridžu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1889. godine na Univerzitetu u Berlinu.