DEVET vekova je prošlo otkad je rođen Stefan Nemanja, utemeljivač samostalne srpske države. Srbija ne obeležava ovu veliku godišnjicu. Niko od zvaničnika nije došao 12. jula, na Petrovdan, na slavu hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru, najstarije crkve u Srbiji, u kojoj je kršten Stefan Nemanja, a najverovatnije i Rastko Nemanjić. Nije postavljen ni najobičniji putokaz prema obližnjem selu Deževi, gde su bili Nemanjini dvori u kojima je rođen Sveti Sava.

Nije bilo zvaničnih delegacija ni u Đurđevim stupovima, prvoj vladarskoj zadužbini Stefana Nemanje. S druge strane, baš ti monasi Stupova bili su inicijatori da se u Deževi stvori parohija, a svojim novcem su kupili zemljište na kome će se podići nova crkva posvećena Svetom Savi.

- Bila je velika sramota da na mestu gde nam je zasnovana crkva i država nemamo parohiju i živog sveštenika. Da to ima neki drugi narod iz satelita bi moglo da se vidi obeležje - kaže jeromonah Gavrilo iz Đurđevih stupova.

Priča da se Stefan Nemanja, kad je preuzeo vlast kao veliki župan, nastanio u Deževi, u dolini pod brdom na kome se dižu Đurđevi stupovi.

- U zaseoku Miščićima rođeno je najmilije i najljupkije srpsko dete, Sveti Sava. Do dvorova Nemanjića gde je rođen nema čak ni putokaza. Arheološka istraživanja su bila minimalna, pa su nam pod zemljom u Deževi još zakopani nacionalna lična karta i identitet. To nas je razjedalo godinama.

Zato je manastir nedaleko od ruševina saborne crkve u Deževi, gde je kralj Dragutin predao vlast Milutinu, otkupili parče zemlje.

Kad je pre tri godine inicijativa da Deževa postane parohija urodila plodom ustupili smo plac bez ikakve nadoknade.

Godišnjice rođenja svetog Stefana Nemanje setili su se samo Srbi, današnji žitelji drevnog Rasa, kolevke srpske države, i njihovi duhovnici.

- Petrovdan je veliki praznik, naročito ove godine. Zato sam poranio da s porodicom stignem na slavu Petrove crkve.

Mislio sam biće gužva, doći će neko iz Beograda. Ali ništa, samo mi ovdašnji Srbi, a sve nas je manje. Kad su zaboravili na Nemanju, šta tek mi da očekujemo - rekao nam je Dejan Kaličić iz Polokca, sela pod Golijom.

NEMANJA NA TRAKTORU DEŽEVLJANI Jugoslav Puzović i Miroslav Mojsilović otkrivaju da godinama postoji gotov spomenik Stefanu Nemanji, rad poznatog vajara Kolje Milunovića, koji nemaju gde da postave. - Godinama smo tražili od države i lokalne samouprave da se postavi u centru Novog Pazara, ali su nas ignorisali. Zatim smo ga stavili u sef banke. Nedavno smo i odatle morali da ga iselimo u traktorskoj korpi na skrovito mesto i sada čekamo bolja vremena - kaže Puzović.

Njegovi mališani sa ostalom decom koja odrastaju uz priču da budu ponosni što žive u nemanjićkom Rasu, igrali su se žmurke oko monumentalnih kamenih krstova na drevnim grobovima oko Petrove crkve. Nažalost, srpskih spomenika je bilo više nego srpske dece.

Protojerej stavrofor Tomislav Milenković nije umeo da objasni zašto u Petrovu crkvu nije došao niko od takozvane srpske elite da prisustvom ukaže dužno poštovanje Nemanjićima i Rasu.

- Petrova crkva je bila sedište raških episkopa i pre osnivanja samostalne srpske crkve i nemanjićke države. U doba Stefana Nemanje ovde su održana dva državna sabora, na prvom je Nemanja doneo odluku da protera bogumilsku jeres, a na drugom 1196. se odrekao prestola u korist srednjeg sina Stefana Prvovenčanog, koji je krunisan u Petrovoj, prvom krunidbenom mestu srpskih vladara. Nažalost, devet vekova od rođenja Stefana Nemanje mnogi su zaboravili i kad je i gde rođen, gde je kršten i gde su temelji srpske države. A oni su upravo ovde u Rasu, u Petrovoj crkvi - kaže protojerej Milenković.

On naglašava da je poštovanje i afirmisanje nacionalnog i državnog predanja veoma važno, jer onog ko ne poštuje sebe neće poštovati ni drugi.

- Samo čovek koji vodi brigu o svom duhovnom i nacionalnom identitetu poštovaće ista prava drugog. Normalno je da čovek brine o svojoj porodici, a nacija je samo proširena porodica. Ne mogu ja da volim nekog u belom svetu, a nisam zavoleo bližnjeg. Stalno imamo ista iskušenja da se odričemo nacionalnog identiteta prvo pod vidom jugoslovenstva, onda pod vidom komunizma, a sad zbog evropskih integracija - kaže prota Milenković.

Lokalni Srbi nisu zaboravili da žive u drevnom Rasu i uprkos teškoj materijalnoj situaciji ne žele da ga prepuste zaboravu. Zato je starina Milomir Paunović iz sela Kovačeva strpljivo čekao protu Radivoja Jankovića, deževskog paroha, stiskajući u ruci koverat s 10.000 dinara izdvojenih od skromne penzije. Njih je namenio kao prilog za izgradnju nove crkve u Deževi nedaleko od temelja nemanjićkog sabornog hrama.

- Dajem novac za crkvu u Deževi jer su tamo bili Nemanjića dvori. To mora da se zna i obeleži. Moramo da se sećamo Nemanjića jer su nam napravili državu i crkvu - odsečno govori Paunović.

Po predanju, nekada je od Petrove crkve, preko Deževe, do crkve u selu Mitrova Reka, a to je više od deset kilometara, mačka mogla s krova na krov da skače. To potvrđuju i tragovi starih ulica i keramičkih cevi za vodovod koje seljani nalaze radeći na imanjima. Nažalost, iz godine u godinu sve je manje obrađenih njiva, jer mladi napuštaju Rašku oblast, a staračka domaćinstva odumiru. Nemanjićka prestonica Deževa, sa nešto više od 300 stanovnika, jedno je od većih mesta u dolini pod Golijom. Iako je samo osam kilometara udaljena od Novog Pazara neupućeni teško pronalaze put. Bez vodiča je nemoguće pronaći ruševine sabornog hrama Nemanjića, a ostatak dvorskog kompleksa je pod lejama s povrćem ili pod korovom.

- Država je ovde izvodila veoma mala arheolška iskopavanja, pre 32 godine. Tad su otkriveni temelji drevne crkve iz prve polovine 13. veka, kad je pronađena parapetna ploča koja svedoči da je to crkva u kojoj je održan Deževski sabor, kad je kralj Dragutin preneo vlast mlađem bratu Milutinu. Zemlja još krije tajne Nemanjića. Želimo da pokrenemo sveobuhvatno istraživanje i obnovu naše baštine, da je prikažemo svetu kako zaslužuje. To je lična karta Srbije. Trenutno su Nemanjićki dvori pod kupusom. Nedaleko od crkve nalazi se nemanjićka česma u bagremu i korovu. Ovo je naša zaboravljena i zatrpana istorija - kaže prota Radivoje Janković.