Užičanka čita i piše naopačke

BOJANA Danilović (28) ima jedinstven pogled na svet. Da bi saznala šta piše u današnjim novinama, ona ih prvo mora okrenuti za 180 stepeni. Tek onda počinje da čita, iz donjeg desnog ugla, zdesna nalevo, sve do vrha stranice. Isto tako i piše, ređa "naglavačke" okrenuta slova i reči - od dna sve do vrha papira. Šarmantna Užičanka jedina na planeti ima ovako specifičan poremećaj prostorne orijentacije. Profesori sa Harvarda bave se još od 2003. godine istraživanjem njenog fenomena, a ova službenica opštinske administracije strpljivo iščekuje njihovo naučno objašnjenje.

- Pisali su domaći i strani mediji o meni svašta, od toga da baš sve vidim naopako, do komične tvrdnje da mi je mozak okrenut "naglavačke" - kaže Bojana kroz smeh, rešena da objasni kako zaista izgleda njen pogled na svet. - Ispisan tekst ja zaista vidim "naopako", pa moram da okrenem papir da bih čitala. Kada pišem, to jedino mogu odozdo nagore, s leva na desno prema vrhu lista papira. Međutim, televizijsku sliku vidim kao i drugi, jedino što je percepcija titlova, prevoda u donjem delu ekrana, "naopaka". Na sreću, dobro znam engleski jezik, pa ne moram da čitam...

Kada su se reporteri "Novosti" ispred užičke Gradske kuće uverili da Bojana lepu građevinu vidi baš kako su arhitekte zdanja htele, i da se ulica u njenim očima nije podigla nebu pod oblake načičkana automobilima koji jure na točkovima okrenutim ka oblacima, priča je postala ozbiljnija.

U Bojaninom slučaju, poremećaj percepcije je selektivan, a sve je počelo njenim rođenjem: izašla je iz majčinog stomaka u svet naopako, nogama, u osmom mesecu trudnoće.

Kao beba, nije "htela" da puzi unapred. Kada je prohodala, učinila je to sigurnim korakom - unazad!

Usledili su testovi: utvrđeno je da je Bojana dete natprosečne inteligencije.

Ova činjenica nije devojčicu poštedela problema, a najveći su se javili u uzrastu kada je na red došlo učenje čitanja i pisanja. Bojana je "propisala" - "naopačke".

Do danas, na "obrnutu" percepciju prilikom pisanja i čitanja Bojana je navikla, a najveću glavobolju i dalje joj zadaje orijentacija u prostoru, naročito kada se nađe van Užica koje poznaje kao svoj džep, kada je u drugim gradovima.

- Možete samo da zamislite koliko se veliki problem našao ispred mene i mojih roditelja. Dešavalo se da nastavnici, kada vide da je papir ispred mene okrenut naopako, pomisle da je reč o pokušaju prepisivanja.

Bojanu je 2003. godine otkrila profesorka psihologije, tada šefica katedre na Harvardu, Danica Mijović, "naše gore list". Od tada do danas, Bojana je na Harvardu, kao i u institutu MIT, prošla kroz desetine testova, snimanja na skenerima i magnetnim rezonancama, sa njom su radili najugledniji profesori, akademici, čak i nobelovci... Šta su zaključili?

- Pre decenije mi je rečeno da će istraživanja trajati godinama i da je nemoguće brzo doći do precizne, naučne istine, za kratko vreme. To je razumljivo, a kada i ako bude otkriven tačan uzrok mog stanja, sve će to biti objavljeno - govori Bojana i nakratko prekida razgovor da bi odgovorila na SMS poruku.

Užičanka o čijem su pogledu na svet izveštavali mediji iz Japana, Australije, Amerike... uzima mobilni telefon, da na poruku odgovori. Okreće telefon naopako, da slova na tastaturi budu kako treba...