Snimanjem o sarajevskom atentatu režiraju novu istoriju?

VELIKA revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali i filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, "baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda".

Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera "Sarajevo". U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da "rasvetli pozadinu atentata". Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.

Svako ko politiku opravdava zloupotrebom kulture i istorije čini grešku, pošto politika proističe iz kulture i istorije a ne obrnuto, poručuje istoričar Čedomir Antić.

BIOGRAFIJA PRINCIPA

BANjALUČKI režiser Igor Tešić je najavio snimanje biografske drame o Gavrilu Principu. - Prikazaćemo šta su bili istinski ideali tih tinejdžera s početka prošlog veka. Govorićemo o Mladoj Bosni kao pokretu srpske omladine. Film će se baviti danima i godinama nakon atentata - najavio je Tešić. Do sada najpoznatiji film na ovu temu je "Sarajevski atentat" iz 1975. godine, snimljen u jugoslovensko-češko-nemačkoj produkciji. Ulogu Franca Ferdinanda je igrao Kristofer Plamer, dok je ulogu Gavrila Principa poneo Irfan Mensur.

- Sama ideja da je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu pokazuje koliko protagonisti ovakvih tumačenja ne brinu o činjenicama. Prva žrtva rata nije bio Franc Ferdinand, već građanin Kraljevine Srbije ubijen posle Austrougarske objave rata. Taj rat je bio austro-srpski rat, a tek kada je Nemačka napala Rusiju i Francusku zaista počinje Prvi svetski rat - objašnjava Antić.

Naš sagovornik smatra da revizija istorije ide naruku današnjem interesu pojedinih evropskih zemalja da Prvi svetski rat prikažu kao splet okolnosti za koje je zaslužan spoljni (srpski) faktor. Takva kampanja je i u funkciji pritiska radi umanjivanja političkih prava srpskog naroda.

- Ne treba da čude i pokušaji da Rusija bude prikazana kao dežurni krivac s obzirom na to da je u to vreme postojala već stoletna tendencija Zapada da ratuje sa njom. Nije tačna teza prema kojoj je ruska zaštita Srbije, "faktora nestabilnosti" kojeg je trebalo kazniti, dovela do svetskog rata. Rusija 1914. nije napala Austrougarsku, već je Nemačka, sila istinski odgovorna za izbijanje Prvog svetskog rata, napala Rusiju, Francusku i Belgiju - podseća sagovornik "Novosti".

Antić smatra da od novog talasa istorijske propagande Srbija teško može da se odbrani, najviše zbog toga što imamo slabu elitu.

- To se najbolje videlo prošle godine prilikom skromnog i neadekvatnog obeležavanja stogodišnjice Balkanskog rata. Bilo bi dobro kada bi država uložila određena sredstva, recimo, u snimanje holivudskog filma o događajima u Prvom svetskom ratu, koji bi za Srbiju značio ono što je "Hrabro srce" značilo za Škotsku ili "Majkl Kolins" za Irsku. Takav film ne treba da bude naša propaganda, dovoljno je da neko od velikih američkih ili britanskih režisera uputi racionalan izazov svim ukorenjenim stereotipima, pa i srpskim - zaključuje Antić.

Film koji bi na istinit način trebalo da prikaže sarajevski atentat je "Branio sam Mladu Bosnu" - projekat reditelja Srđana Koljevića. Snimanje priče o dr Rudolfu Cisteleru, advokatu Gavrila Principa, počinje na jesen, a želja autora je da premijera bude na Vidovdan 28. juna 2014. godine.

- To što je junak filma advokat Gavrila Principa, a ne sam atentator, po meni je zanimljiviji i objektivniji ugao, zbog kojeg priča postaje univerzalna i lakše razumljiva u celom svetu. Ona se uklapa u arhetipske modele sudskog filma: zanimljiv proces i hrabrost junaka koji je spreman da se žrtvuje za istinu. A Cesteler je upravo to i uradio - sebe je izložio javnom linču tako što je srušio optužnicu za veleizdaju i dokazao da je Austrougarska počinila agresiju u Bosni. Naravno, film se bavi i članovima Mlade Bosne, Gavrilom Principom, ali i Ivom Andrićem - otkriva Srđan Koljević.