SPECIJALNA jedinica Vojske Kraljevine Srbije branila je Kragujevac sa Metinog brda tog 30. septembra 1915. godine. Među njima i redov Radoje Raka Ljutovac iz sela Poljna kod Trstenika. Tri neprijateljska aviona približavala su se iz pravca Lapova. Data je uzbuna.

Srpski vojnici su pokušali da se odbrane puškama, ali je iz aviona poletelo 45 bombi. Većina se sručila na varoš, a 16 na Vojno-tehnički zavod. Raka se dohvati topa, okrene ga ka oblacima, opali i pogodi avion! Ne samo da top nije bio napravljen kao protivavionski, već je bio modifikovani turski, zaplenjen još 1912. godine. Avion marke „ferman“ bio je komandni.

Ovaj trenutak smatra se početkom srpske PVO, a ujedno je prema raspoloživim podacima prvo obaranje aviona iz topa na svetu!

- Komandant dade Raki konja da odjaše na lice mesta, više da ga ne bi sam ubio, jer se oglušio o naređenje i pucao iz topa iz čistog revolta! - svedoči, za „Novosti“, Zvonimir Ljutovac, praunuk Rakin. - Avion je pao u Ulicu prestolonaslednika Petra. Raka je dojahao do olupine i salutirao poginulim vojnicima. E, to je bio moj pradeda. To je bio srpski vojnik.

Ovih dana u Narodnom univerzitetu i Turističkoj organizaciji Trstenika ponovo se pominju ime Rake Ljutovca. Sprema se sređivanje rodne kuće ne bi li do 2015. godine, kada će biti obeležena 100. godišnjica Ljutovčevog podviga, a Poljna dobiti pravu spomen-kuću u znak sećanja na veliko ime svog meštanina.

Radoje Ljutovac nije imao direktne potomke, iako se dva puta ženio. Odmah po ratu otvorio je trgovinsku radnju u Trsteniku gde je danas zgrada suda. Živeo je složno sa rođenom braćom Mirčom i Živadinom. Porodica Ljutovac ni po cenu života ne izdaje korene.

- Uvek je morao da ostane jedan sin u Poljni da se ne ugasi ognjište. To je bila sudbina mog dede Svetomira, oca Dragiše i sada mene - kaže nam Zvonimir. - Pradeda Raka nam je uvek pomagao, ali i ja sam njemu. Bio sam mu vodič do moje 14. godine, jer je pred smrt izgubio vid.

DAN RAKETNE JEDINICE POSLE obaranja aviona Radoje Ljutovac unapređen je u kaplara, a kasnije na Solunskom frontu i u narednika. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, medaljama Albanska spomenica i Spomenica rata. Taj 30. septembar slavi se kao Dan Artiljerijsko-raketne jedinice Vojske Srbije, a kragujevačka kasarna nosi Rakino ime.

Ostavio je potomcima i prijateljima dragocenu priču iz srpske istorije. Često je pričao u kafani „Jadran“ u Trsteniku gde je imao počasno mesto. Družio se sa Živojinom Mišićem. Slavila ga je kraljevska porodica, primao je savezničke delegacije u Beogradu i u Kruševcu.

- Kako nije imao rođenu, pomagao je tuđoj deci, a koliko ih je samo po Poljni i Trsteniku iškolovao, to niko ne zna - priča, za „Novosti“, Dušica Ljutovac, Zvonimirova supruga. - Po smrti je sve svoje poklonio opštini, sudu, banci i porodici. Čak je svaki predmet u kući, koji danas čuvamo popisao i pribeležio kome poklanja, od stolice do šifonjera.

Čukununuci Ivan i Dragan Ljutovac nastaviće da brinu o Rakinom domu. Naslednici imaju ogromno gazdinstvo, poljoprivredu i noviju kuću u dvorištu. Stara ne sme da se dira. Spremni su da podrže svaku ideju o uređenju spomen-kuće. Jedino su dodali crepove kako bi zaštitili kolevku slavnog artiljerca.