Obnovljen spomenik streljanima 1914. godine

OVDE su 17. septembra 1914. streljani i ovde leže kosti narodnih mučenika iz Batajnice. Od pre nekoliko dana ova bolna rečenica ponovo može da se pročita na kamenom obelisku, visokom otprilike četiri metra, smeštenom tik uz železničku prugu koja iz Novog Sada vodi ka Beogradu. I samom obelisku, decenijama zaraslom u visoko šipražje i korov i, do juče, potpuno nedostupnom ljudskom oku, najzad ponovo može da se priđe.

- Posle slavne pobede na Ceru u avgustu 1914, jedinice druge armije Stepe Stepanovića prešle su u Srem, a Batajničani su ih, razume se, srdačno dočekali - priča Dragiša Vasiljević, pokretač obnove ovog spomenika i jedan od osnivača političke organizacije "Treća Srbija". - Kada su se Austrijanci u septembru vratili u Batajnicu, sve žitelje tog mesta su, u stočnim vagonima, doterali u Petrovaradin.

Na ledini kraj pruge, na koju su ih iskrcali, pred očima porodica i sugrađana, u znak odmazde za dobrodošlicu srpskim jedinicama, vojnici crno-žute monarhije su, dodaje Vasiljević, streljali Živana Markovića, Maksima Mijovića, Bogoljuba Bokuna, Stanka Radojčića, Stanka Eglenđiju, Milana Stepanovića, Ivana Šenkovića i Svetozara, Rajka, Petra i Nikolu Jovanovića. Nijedan nije imao ni 20 leta.

- Njihovoj nevinoj žrtvi i odanosti svom rodu, odužili su se pripadnici petrovaradinskog Sokolskog društva koji su, uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Branislava Borote, ovaj spomenik podigli 1934. - nastavlja Petrovaradinac Boris Kunović koji je ljudima iz „Treće Srbije“ i ukazao na tužnu sudbinu spomenika koja, oporo, svedoči i o surovima menama vremena i našim, ne manje surovim, nebrigama i zaboravima.

Kada je, naime, Petrovaradin 1941. godine ušao u sastav Pavelićeve NDH, ustaše su, naravno, spomenik srušile i odvukle ga tridesetak metara od mesta gde je prethodno stajao i gde su mučenici iz Batajnice i sahranjeni. Tu je, zatrpan zemljom, dočekao 1945. godinu. Komunisti su ga, istina, uspravili, ali ne i vratili na pređašnje mesto. Od gustog šiblja visokog preko tri metra, njemu se danas uopšte ne može ne prići.

- Raskrčićemo i mesto stradanja i pokopa batajničkih mučenika i spomenik tu vratimo. Uradićemo to do 17. septembra 2014. kada će biti obeležena stota godišnjica njihove žrtve. Najmanje toliko smo dužni i njihovim senima i kulturi sećanja našeg naroda - kaže Dragiša Vasiljević.