Iznenadilo me da država Srbija sahranjuje kralja Petra Drugog i članove porodice Karađorđević, jer bi to trebalo da učine Crkva i Kruna. Očigledno je da Karađorđevići i Patrijaršija nisu za to imali sredstava. Državna sahrana je bila dostojanstvena. Nije bila kraljevska, kako je to bilo 1970. godine u Libertivilu. Tada je u SAD na prvoj sahrani kralja Petra Drugog bilo 15.000 ljudi, koji su iskreno tugovali i plakali. Sada je na Oplencu bilo njih 10.000, koji nisu mnogo tugovali.

Ovim rečima nam je ukratko prota Marko Todorović, paroh crkve Sveti Nikola u Kadahiju, u Viskonsinu u SAD, opisao svoje utiske sa sahrane četvoro Karađorđevića u porodičnom mauzoleju, gde je sa patrijarhom Irinejom i sveštenstvom SPC služio liturgiju. Prota Marko je jedini sveštenik koji je dva puta držao opelo kralju Petru Drugom i kraljeviću Andreju. Prvi put u SAD 1970, odnosno 1990. godine i potom u Srbiji 26. maja 2013.

- Lično me prestolonaslednik Aleksandar pozvao na sahranu svog oca, majke, bake i strica da služim liturgiju, jer je želeo da mi izrazi zahvalnost što sam brinuo o kralju Petru Drugom i kraljeviću Andreju za njihovog života i smrti u Americi - objašnjava nam prota Marko.

RASKOLNIČKI POP Kada je 1966. godine u Kadahiju izabrana nova crkvena uprava, deo članova je bio protiv kralja. Prota Marko je tada sastavio zakletvu kralju Petru Drugom i tražio da je svi potpišu. Neki članovi uprave su se pobunili. Crkveni sud je poništio ovu zakletvu, a "Večernje novosti" su tada objavile tekst sa naslovom: "Raskolnički pop se zaklinjao kralju!"

Kraljevskom pozivu se rado odazvao, jer prota potiče iz monarhističke porodice. Njegov stric Milorad je bio kraljev oficir i četnički komandant, a ujaci zakleti monarhisti. Prota je rođen 1939. u selu Cvetulja u Rađevini, od oca Božidara i majke Milice, koji su imali još petoro dece. Majka mu je mlada umrla, brat od strica Slobodan je ubijen 1969. kao politički zatvorenik u zatvoru, a najstariji brat Miloš je otrovan u bolnici, jer nije hteo da bude član KPJ. Kada su komunisti njegovom ocu Božidaru, seoskom kmetu, naredili da odbaci ikone Svetog Petra i Pavla, sin je 1962. emigrirao u Italiju.

- Tata je hteo da budem sveštenik ili će me dati u muzičare. Kad sam dobio azil, u Parizu sam diplomirao teologiju. Nagrađan sam putovanjem u Švajcarsku, gde sam kod ruskog episkopa Antonija prvi put sreo kralja Petra Drugog. Oduševio me sjajnim srpskim jezikom, skromnim ponašanjem i otvorenošću. Kada sam prešao u SAD i postao sveštenik, učestvovao sam u organizovanju četničke organizacije "Kralj Petar Drugi", u proslavi svakog kraljevog rođendana i organizovanju banketa u njegovu čast. Dva puta sam 1968. i 1969. dočekao kralja Petra Drugog i ugostio u svojoj crkvi u Kadahiju. Kralj je bio skroman i ponosan narodni čovek. Kada su mu govorili da se zaposli da ima od čega da živi, odgovarao je: "Imam posao, ja sam kralj! I živeću od toga" - seća se prota Marko.

Sa ponosom priča kako je kralj Petar Drugi i u emigraciji bio zvanični predstavnik srpskog naroda. Govorio je u britanskom Parlamentu i američkom Kongresu. Bio je priman kako na dvoru britanske kraljice tako i kod američkog predsednika.

- Amerikanci su cenili kralja Petra Drugog kao monarha koji je odlučio da živi u njihovoj zemlji. Mediji su objavljivali redovno ne samo protokolarne vesti o službenim aktivnostima kralja već i reportaže o njegovom životu u Beogradu i na Oplencu. Tako sam, na primer, prvi put video kralja dok je bio dečak i igrao se na travnjaku ispred Kraljevskog dvora na Dedinju. Kada sam ovih dana posetio dvor nije mi izgledao tako veliki kao kad je kralj Petar Drugi bio dečak - kaže prota Marko.

A DA VRATIMO BROZA? Na državnoj sahrani na Oplencu prota Marko je imao priliku da razgovara sa predsednikom i premijerom. Tada je, kaže, obojicu hrabro pitao: - Sad kada smo naše Karađorđeviće vratili kući, što ne odnesete Josipa Broza iz Beograda u njegovu domovinu Hrvatsku? - Slažem se. Mogli bismo to da uradimo - odgovorio mu je Ivica Dačić. - Neka Tito, ipak, ostane ovde kod nas - nije se složio Tomislav Nikolić.

Priča da je kralj obilazio srpsku emigraciju svuda po svetu. Bio je čest gost srpskih eparhija, ali i kongresa Srpske narodne odbrane i udruženja Jugoslovenske kraljevske vojske i četnika. Neko vreme, šezdesetih godina, kralj nije imao status monarha, pa je, na primer, u Australiju putovao kao turista, a ne kao srpski zvaničnik i krunisana glava. Kada bi mu sin dolazio u SAD, kralj i prestolonaslednik bi odsedali kod pukovnika Nikole Stepanovića u Čikagu ili kod fabrikanta Petra Gajića u Kaliforniji. Petar Drugi je voleo da jede sarmu i pečenje. Rado je pio konjak i nije bio alkoholočar, kako su ga komunisti ogovarali. Bio je bolestan, ali je, svedoči danas prota, kralj to krio od prijatelja i srpske emigracije.

- Kralj je 1967. u Nici preživeo trovanje, koje mu je uništilo jetru. Nije preživeo presađivanje jetre i umro je u denverskoj bolnici 5. novembra 1970. Kraljević Andrej je umro 1990. u garaži svoje kuće u Kaliforniji. Sumnjalo se da je izvršio samoubistvo, ali je crkva dobila potvrdu da je imao infarkt. Obojica su umrli naglo i njihove sahrane smo morali brzo da organizujemo. Umesto krunisanih glava i državnika, na sahrane u Libertivilu i Čikagu stigli su telegrami saučešća mnogih državnika sveta - priča prota, koji je bio lično razočaran bojkotom kraljevske porodice.

I objašnjava tu situaciju:

- Pre četiri decenije bilo je Srba koji su se protivili sahrani kralja Petra Drugog kao federalca u manastiru Sveti Sava u Libertivilu. Njegov brat Tomislav kao član Slobodne crkve zabranio je kraljevom sinu Aleksandru i drugim raskolnicima da dođu na sahranu. Od porodice Karađorđević bio je samo kraljević Andrej. I danas se deo dinastije protivio sahrani kralja Petra Drugog u mauzoleju na Oplencu, jer, navodno, nisu ispoštovana prava naslednice princeze Ane Marije Karađorđević. I jer je kralj iz Amerike odnesen brzo i bez znanja srpske emigracije, koja ga je obožavala. Zato je deo emigracije u SAD razočaran i u dinastiju i u SPC - priznaje otac Marko.

U međuvremenu, protina porodica, supruga Ratka, ćerke Milica i Mileva i sin Lazar, ostala je odana i posvećena kralju Petru Drugom. Kada je kralj preminuo u Americi, protinica Ratka je pripremila žito za pokojnog monarha. Porodica je položila lep cvetni venac sa srcem na odar omiljenom kralju. Svake godine potom prota Marko i porodica su učestvovali na parastosu kralju Petru Drugom. I danas je otac Marko Todorović jedini sveštenik SPC koji se svakodnevno moli za Kraljevski dom i novog kralja.