U Libiji smo preživeli 642 dana pakla
22. 05. 2013. u 20:55
Ispovest: Vojislav Nićiforović, jedan od petorice oslobođenih srpskih građevinaca u Libiji. Optuženi smo kao Gadafijevi ratnici, a nijedan od nas nikada nije uzeo pušku u ruke
U ZAGRLJAJU sina Vuka zaboravio sam svu muku koja me pratila protekla 642 dana! S prvim dodirom detata koje se rodilo dok sam robovao u libijskom kazamatu nestao je strah, neizvesnosti... Dobio sam neku novu snagu. Spreman sam da sa još više životne radosti supruzi Jasmini, ćerkicama Eni i Miji i malenom Vuku nadoknadim ljubav i propuštene trenutke porodične sreće.
Vojislav Nićiforović (29), iako vidno iscrpljen, sa dvadeset kilograma manje, ne skriva sreću što je posle godinu i devet meseci zatočeništva u Libiji dočekao da zagrli porodicu!
Prvo jutro u slobodi proveo je okružen najmilijima. U goste mu je stigla i majka koja živi u Beloj Zemlji, u podnožju Zlatibora. Grli ga i plače. Spavao je dva sata. Pred očima lete slike, duša mu, kaže, treperi. Dugo je ispijao domaću kafu i po "izričitoj želji" jeo pitu od heljde. Odveo je devojčice u školu, Vuka u obdanište, a sa Jasminom, držeći se čvrsto za ruke, pošao u šetnju. Društvo im je pravio nemački ovčar Talija.
- Beograd se promenio, nekako mi je lepši, svetliji. Ne mogu da ga se nagledam. Pa ja hodam slobodan!
- Bilo je dirljivo. Ali ja nikada nisam gubila veru da će nam se vratiti. Verujem u sudbinu i dobrotu. Znala sam da ćemo opet biti zajedno - govori Jasmina, koja mu je mejlom, preko ambasade, poslala pismo i sliku malog Vuka.
Iz zatočeništva u Libiji, u kojoj su proveli 21 mesec, sa Vojislavom su u Srbiju stigla još četvorica naših građevinaca - Milić Martinović iz Aranđelovca, Nedeljko Milanović i Zoran Nikolić iz Lazarevca i Milorad Đunić iz Loznice. A uhapšeni su, govori Vojislav, ni krivi ni dužni.
- Optužili su nas da smo ratovali za Gadafija. A nijedan od nas pušku nikad ranije nije uzeo u ruke - kaže.
Vojislav, kao i ostali uhapšeni radnici, u Libiju je krenuo trbuhom za kruhom. Kao montažer u Beogradu nije imao posla. Nadao se da će kao dugogodišnji alpinista naplatiti veštinu rada na užetu na visokim građevinama. Iako mu je bilo teško što ostavlja trudnu suprugu i decu, krenuo je u Tripoli pun snova o boljem životu. Taj 11. avgust 2011. godine nikada neće zaboraviti.
- Tek na aerodromu upoznao sam ostale radnike. Ni slutili nismo da nas umesto posla i zarade čeka - pakao!
Posao su dobili preko jedne firme. O detaljima i organizatorima tog puta uskoro će, kako kaže, biti dato zvanično saopštenje.
- Leteli smo do Đerbe, a potom smo se automobilom koji nas je sačekao odvezli do hotela u centru Tripolija - govori Vojislav. - Tu je, po dogovoru, trebalo da sačekamo poziv za posao. Dani su prolazili, a po nas niko nije dolazio. Život u Tripoliju odvijao se normalno, ljudi su išli na posao, deca u škole... Ništa nije nagoveštavalo haos i stradanje u kojem će se naći Libija i njen narod.
Posle sedam dana po njih je došao jedan Arapin, smestio ih u kombi i poveo na rad. Posle samo deset minuta vožnje zaustavila ih je revolucionarna brigada grada Zintana. Zatražili su im dokumenta.
Na aerodromu su ostali narednih šest dana. Obuzeo ih je strah da neće izvući živu glavu.
- Niko od naših nije znao da smo uhapšeni - govori Vojislav. - Čekaonica u kojoj smo bili zatvoreni svakim danom se popunjavala novim zatvorenicima. Tu smo preživeli bombardovanje. Imali smo vodu, a jeli smo biskvite.
Sa većinom uhapšenih vojnim vozilima prebačeni su potom u Zintan, grad 170 kilometara zapadno od Tripolija. Tri meseca proveli su u podrumu, bez zraka sunca. Svakoga dana smenjivali su se uhapšeni. Podrum je postajao puniji. Jednom nedeljno mogli su da se okupaju hladnom vodom, i to kratko. Jeli su makarone, pirinač i kus-kus.
- Bio je 10. septembar, kraj Ramazana, kada su čuvari zaklali tri ovna i podelili zatvorenicima - kaže on.
- KADA smo oslobođeni, nad pustinjom su zasevale munje, nebo se otvorilo - kaže Vojislav. - Takvu provalu oblaka narod Zintana ne pamti. Pozdravljajuće se od Srba, najstariji čuvar uz suze im je poručio:
- Alah je zadovoljan našom odlukom. Zato nam šalje kišu!
- Tada smo izašli u dvorište. Promenili smo još dva-tri zatvora, da bi nas konačno smestili u tržnom centru, koji je pretvoren u robijašnicu. Lokali su bili ćelije, a u sredini je bio krug za šetanje. Pamtićemo tih 70 koraka.
- Znao sam da nema predaje - kaže Nićiforović. - Nas petorica se nismo odvajali svih ovih dana, hrabrili smo jedan drugog. I kad je bilo najteže, nismo se predavali. Bili smo korektni i sa čuvarima i sa zatvorenicima. To su i jedni i drugi umeli da poštuju.
Ružnih stvari kojih je u zatvoru bilo ne želi da se seća. Đeliju su delili i sa generalima, i vojnicima, bilo je i krivih, ali i nedužnih. Među uhapšenima je bio i bivši ministar finansija, čiji je potpis na nacionalnoj valuti.
- Nas politika ne zanima. Gledali smo svoja posla. Čak su nam dozvolili da radimo, zidali smo neki objekat, a kada su počele instalacije da pucaju, nas petorica smo sredili struju u zatvoru. Zbog toga smo i nekoliko puta pod pratnjom čuvara otišli i do grada da kupimo materijal.
Redovno su odvođeni na saslušanja, pošto je započet i sudski proces.
Prvi put su ih predstavnici naše ambasade u Libiji posetili 3. septembra. Od tada do dolaska u Beograd trajala je spektakularna borba za njihov povratak.
- Naša jedina krivica bila je što smo u Libiju došli bez vize, a spremalo nam se suđenje kao da smo ratni zločinci. Nada nas nije napuštala, jer smo znali da je pravda na našoj strani. Oslobođeni smo i pred civilnim i pred vojnim sudovima zahvaljujući našim državi i vladi. Zahvalni smo im do kraja života, posebno ključnom čoveku operacije, operativcu BIA Vojinu Milojeviću i prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću, glavnom koordinatoru ove složene akcije koja je do poslednjeg momenta čuvana u strogoj tajnosti.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
NI SAMI NE VERUJU ŠTA PRIČAJU: Voditeljka N1 - Na studentsko-blokaderskoj listi možeš biti samo ako nisi student
DELIRIJUM u blokaderskim redovima i vrhunac njihove gluposti očitavaju se u izjavi da na blokadersko-studentskoj listi ne sme biti studenata.
23. 07. 2026. u 23:55
BLOKADERI PRIZNALI DA SU LAGALI O ZVUČNOM TOPU: Blokader sa dna kace Branko Čečen pokušava da nas pravi budalama (VIDEO)
BLOKADER sa dna kace Branko Čečen pokušao je da nam ''objasni'' kako je blokaderska laž o zvučnom topu bila u stvari samo mišljenje izdajnika Aleksandra Radića ali ne i čvrsta tvrdnja.
23. 07. 2026. u 23:46
ŠTRBAC: Popisati sve srpske žrtve
DIREKTOR Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac rekao je za RTRS da srpski narod mora da ima spisak svojih žrtava stradalih u Drugom svetskom ratu i poslednjem ratu `90-ih godina.
23. 07. 2026. u 22:00
NOVINAR PRETUČEN NA TRIBINI PROGLASA OTKRIO DETALJE: Šta je Vučić rekao Vicelareviću u Predsedništvu?
NOVINAR Zoran Vicelarević, koji je pretučen na tribini ProGlasa u Ofenbahu kod Frankfurta nakon što je postavio pitanje, u ekskluzivnom intervjuu govori o napadu, telefonskom razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i njihovom kasnijem susretu u Predsedništvu.
23. 07. 2026. u 21:52
BILJANA LUKIĆ RELATIVIZUJE SMRT POLICAJCA VASILIJA LALOVIĆA: Umesto osude targetiranja, napad na Dačića
NAKON smrti policajca Vasilija Lalovića, Biljana Lukić izazvala je burne reakcije objavom u kojoj odgovornost pokušava da prebaci na MUP, umesto da osudi višemesečno javno targetiranje
23. 07. 2026. u 21:01
Aleksandar
22.05.2013. 21:22
Ne treba juriti za novcem po svaku cenu. Ostaviti trudnu zenu i decu je glupost! Nije bas da je u Libiji buknulo odjednom, moglo se otici jos na pocetku, ali on je mislio, smirice se to, da zaradim ja jos neku kintu. Bezao iz Srbije, a sada mu je Srbija najlepsa na svetu. Zao mi je sto mu se sve to desilo, ali mislim da je sam trazio djavola. Otisao je u stranu zemlju nelegalno, bez vize. Znaci, na crno. To opet znaci da nije on bas tako posten. Imao je vise srece nego pameti. Svako dobro zelim.
@Aleksandar - U 50tim 60tim pa i sada ljudi beze iz Srbije da bi preziveli i imali normalan zivot znaci nista se promenilo nije. U 50 Srbija je bila milina za dedinjski klan a i danas je a za narod ocaj, nezaposlenost i generalna propast. Ipak narod cuti i trpi pa bolje nema prava da ockeuje.
@Aleksandar - Aleksandar @ , ne filozofiraj puno . Ne znam ko si , sta si gde si , sta radis , niti me interesuje . Al ako si ti SRBIN , pa zivio ti na Marsu , Mesecu , Australiji .... Ti si uvek SRBIN i voleces SRBIJU uvek pa bila kakva bila . Oni nisu ni prvi ni poslednji koji su otisli na crno i na rizik . Koliko ima nasih ljudi koji su isto tako otisli bez iceg i icije pomoci , pa su danas GOSPODA , radni i familijarni ljudi . To nije razlog da se SRBIJA ne voli i ljubi kako ti to pises .
@Aleksandar - Dragi Aleksandre, hvala ti sto si se oglasio, jer tek mi je sad jasno sta je nas najveci problem: pakost. Nisam religiozan, ali bih volio da ti jesi pa da imas neke moralne kriterijume. Steta sto kvaris to lijepo ime kojim si se potpisao. Svako dobro zelim.
A sada ćete da vidite PAKAO U SRBIJI!!!
Komentari (22)