Osmeh ušao u kuću četvoro siročadi

NEMA reči kojima se može opisati radost četvoro Stanojevića kada smo u sredu sa prvim paketima pomoći zakucali na vrata njihovog trošnog doma na kome sve, od zidova do krova, govori o bedi u kojoj žive.

- Ovo je prvi put u životu da smo od nekog nešto dobili. Najzad, posle dugo vremena da se i mi obradujemo. Ovako, jecajući od uzbuđenja, od mešavine radosti i tuge prima poklone Verica Stanojević (18), najstarija od četvoro siročadi iz Skobalja kod Lajkovca, kojima su u roku od godinu i po umrli i majka i otac. Dve starije sestre i dva mlađa brata ne pamte, vele, kad su na počinak otišli, a da nisu bili gladni...

Posle objavljene potresne priče u našem listu o životu Verice, Živke (15), Mišela (14) i šestogodišnjeg Marka, prvi je reagovao Fond humanosti "Novosti": Stanojevićima je u sredu dopremljeno 30 kilograma brašna, po 10 litara ulja i mleka, po 10 kilograma šećera, džema, testenina, mnogo keksa, slatkiša, konzervi, suhomesnatih proizvoda, desetak kilograma viršli. Zatim tanjiri, čaše, odeća, obuća, sredstva za ličnu higijenu, dezodoransi, sapuni, šampon, tečnost za sudove...

- Ma, šta je ovo... Vidi, Marko, keks, vidi jakna za tebe - pokazuje uzbuđeno, suznih očiju, Živka najmlađem bratu poklone koji su uneli osmeh u kuću u kojoj nedostaje svega osim siromaštva i brige.

- Mesecima, evo, živeli smo na malo krompira, pasulja, koliko nam neko kod koga smo sestra i ja nadničile, udeli. Braća odrastaju u bedi. I pre smo teško živeli, a otkako smo siročad, još teže. Stric, pomaže, ali i on ima svoju porodicu. Razumemo....

Poklonima se najviše obradovao najmlađi, Marko. Prvi put u životu dobio je zimsku jaknu, koju sve vreme nije skidao.

- Sve što smo od "Novosti" dobili, bilo nam je preko potrebno, ništa nismo imali - kaže Verica.

- Presrećni smo i zahvalni. Nismo imali ni odeće, obuće, čak ni čarapa. Zimus smo išli bosi. Ono malo stvari što imamo, prali smo na česmi u dvorištu, u ledenoj vodi, pa čekali da se osuši. Velika je naša muka. Teško je naše detinjstvo. Zahvaljujući vašem listu i dobrim ljudima možda ćemo i mi biti bar donekle srećni kao ostala deca...

Stanojevići žive u oronuloj kući sa samo jednom sijalicom, bez ijednog drugog aparata, osim pokvarenog televizora. U kući nemaju vodu, niti kupatilo. Greju se na šporet "smederevac", kupljen na rate, za života roditelja, koji nemaju od čega da isplate.

- Akcija prikupljanja pomoći biće nastavljena - najavljuje Divna Čančarević, direktorka Fonda humanosti.

- Pokrenućemo akciju da se kuća u kojoj žive renovira ili da se uz pomoć sponzora sazida nova, montažna. To bi bilo najbolje, jer je ova puna vlage, pukotina... Nastojaćemo da im se kupi i krava, živina...

Tužna priča o četvoro siročadi iz Skobalja za tili čas dirnula je srca naših čitalaca širom sveta. U redakciju "Novosti" u sredu je stiglo bezbroj i-mejlova naših ljudi koji nude pomoć, novac... Telefoni su se usijali od poziva - kako da se mališanima dopremi odeća, obuća, neophodne stvari za kuću... Danijela Vuković, te Milica i Čedo takođe nude pomoć iz inostranstva, Momčilo Govedarica, predsednik Crkvene opštine Svete Trojice u Pertu, u Australiji, najavljuje da će da prikupe što više novca za pomoć...

- Nemam velikih materijalnih mogućnosti, ali imam dovoljno da im pomognem, barem malo - piše Goran Kljaić iz Amerike.

A, prema četvoro dece iz Skobalja život je od samog početka bio surov. Odrastali su uz potpuno slepog oca Čedomira, koji je umro u 49. godini. Nedugo potom, srce je izdalo i majku Branu (50), koja je takođe bila slabovida.