Država mora da se oduži svim žrtvama

Dovoljno je reći: konačno! Blagodareći “Večernjim novostima” Srbi će, napokon, podići spomenik stradalnicima, znanim i neznanim, od Jasenovca do “Oluje” i pomoći svima nama da se nad senima istorije i nepravde iskupimo za višedecenijski zaborav svih žrtava genocida.

Ovo je samo jedan od hiljade komentara naših čitalaca, koji iz dana u dan podržavaju akciju “Večernjih novosti”, koju je inicirao naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović. Javljaju se čitaoci i iz zemlje i iz rasejanja. Pišu nam pojedinci, organizacije i grupe, mole i podstiču da “odlučno stanemo pred državu i političare i ne posustanemo ni pred jednom birokratskom preprekom”. Jer, kako stoji u jednom pismu, “spomenik skroman po izgledu, a velelepan po značenju” mora što pre da zasija pred našim očima”. Da bude putokaz, simbol i opomena!

- I mi, Srbi u rasejanju, sa velikom zahvalnošću pratimo ovu akciju - kaže Miloje Milićević, predsednik Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu. - Podizanje srpskog memorijalnog centra posvećenog žrtvama gnocida, nasušna je potreba za koju se i mi, koji smo daleko od otadžbine, decenijama zalažemo. Na to nas obavezuju stotine hiljada stradalnika, od Jasenovca, Jadovna, Petrinje, Pribilovaca, Korduna i bezbroj drugih jama i mučilišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini koja su grubo oskrnavljena i nalaze se van granica naše matice.

Milićević kaže da naše rasejanje sa svojom maticom “na zadužbinarskoj osnovi trebalo bi da podigne Srpski memorijal u prestonom Beogradu”. Bila bi to, tvrdi, velelepna zgrada koju bi nazvali Srpski dom.

- To su za svoje stradalnike učinili Jevreji u Jerusalimu i Jermeni u Erivanu - kaže Milićević. - Srpski memorijal bi trebalo da nastane na istaknutoj lokaciji, na Kalemegdanu, sa pogledom na ušće Save u Dunav, možda na mestu gde je nekada bila Narodna biblioteka, koju su nemački fašisti aprila 1941. uništili. U Srpskom domu, tako bi se susretali mi iz rasejanja sa maticom. Bila bi to naša “roditeljska kuća” u kojoj bi bio smešten i dokumentacioni centar Srpskog memorijala. Srpski memorijal i Srpski dom bi bili, i ostali trajni čuvari našeg snažno poljuljanog nacionalnog identiteta i ponosa.

Podrška našoj akciji stiže i 4.000 Krajišnika. Mile Bosnić, predsednik Udruženja Krajišnika u Srbiji, kaže da svih 14 njihovih odbora zdušno podržava ovu veličanstvenu akciju uvereni da će spomenik uskoro “zasijati” kao simbol i opomena da se zločin nikad ne ponovi.

- Spomenik žrtvama je moralni dug prema mrtvim precima kojih kao da se stidimo - kaže Bosnić koji je u prethodnom ratu izgubio 20 članova najuže porodice. - Mi smo jedini narod na svetu koji nije na dostojanstven način odao poštu stradalnicima u NDH. Spomenik je prilika da ispravimo istorijsku nepravdu i sa ponosom pogledamo našoj deci u oči.

U troknjižju o genocidu nad Srbima Korduna koje Bosnić piše, između ostalog, biće i priča o Savića pećini kraj Cetingrada, u kojoj su ustaše ubile 78 žena i dece.

PUT BEZ POVRATKA

Na teritoriji Srbije najveći logor je bio Banjica, koji je pod upravom Specijalne policije kvislinške vlade Milana Nedića formirao nemački Gestapo i u kome je likvidirano oko 80.000 ljudi. Kroz logor “Staro sajmište”, koji se nalazio na teritoriji tadašnje NDH, prošlo je oko 100.000 ljudi. Od toga je u samom logoru umoreno 20.000, najviše Jevreja, a još toliko na stratištima oko grada. Više od 50.000 ljudi odvedeno je na put bez povratka u logore smrti Banjica, Trepča, Jasenovac i dalje u Norvešku, Grčku, Nemačku, Poljsku i Austriju.

Akademik Svetomir Stožinić: IDEJA DOSTOJNA DIVLJENJA

U ime više stotina članova Udruženja “Kosovo” i, uveren sam, svih milion Srba koji vode poreklo sa Kosova i Metohije, podržavam ovu veličanstvenu akciju “Večernjih novosti”. Već sama inicijativa da se podigne spomenik žrtvama genocida dostojna je svakog našeg divljenja. Država mora da stane iza ovako značajnog projekta i na dostojanstven način odbrani stradalnike od nezaborava.

Islam kao vera ne zagovara podizanje bilo kakvih nadgrobnih obeležja, ili spomenika. Civilizacijski, ljudski gledano vrlo je važno da se na svaki način pa i ovakvom akcijom istakne nevinost i žrtva a osudi zlo, zločin, nepravda. Ako se zlo ne može na vreme sprečiti ono mora zauvek biti osuđeno i za dolazaće generacije dokazano zarad vrednosti života, dostojanstva čoveka i potrebe mira i slobode.

Profesor dr Miodrag Zečević: DA SE ZLO NE PONOVI

Za mene je svaki spomenik istorijska beleška o događajima u jednom vremenu. Takav bi trebalo da bude i ovaj spomenik žrtvama genocida. Da odražava stvarno i objektivno, bez pristrasnosti. Mislim da mora da ima i neku umetničku vrednost, da se ne pretvori u memorijalno-grobljanski kompleks. Ipak, najvažnija njegova poruka je da se zlo koje se dogodilo više ne ponovi.