ZAHTEV za rehabilitaciju jednog od najvećih srpskih umova, akademika prof. dr Radoslava M. Grujića, protojereja SPC, započeo je pred Višim sudom u Beogradu 23. januara ove godine. Predmet će voditi sudija Predrag Vasić, a zahtev za rehabilitaciju podneo je dr Vladimir Davidović, opunomoćenik Bogoslovskog fakulteta i jedan od inicijatora ispravljanja sedmodecenijske nepravde prema bogoslovu, naučniku i humanisti.

Udvorice novih vlasti su 1945. akademika Grujića proterale s Beogradskog univerziteta. Zatim je Odbor 4. naselja Prvog narodnooslobodilačkog rejona oduzeo srpsku nacionalnu čast plemenitom čoveku koji je život posvetio nauci i očuvanju srpske baštine.

- Akademik Grujić je iza sebe je ostavio 270 bibliografskih jedinica, a autor je oko 500 odrednica za Stanojevićevu narodnu enciklopediju - podseća dr Davidović. - Profesor Grujić je napisao knjigu „Apologija srpskoga naroda“ koja je srušila montiranu austrougarsku optužnicu protiv srpskog naroda u čuvenom „veleizdajničkom procesu“. On je otkrio mošti cara Dušana u ruševinama manastira Sveti Arhanđeli kraj Prizrena, čuvao ih i svojim telom štitio tokom nemačkog bombardovanja 1941. godine. Profesor Grujić je osnovao univerzitet i Muzej južne Srbije u Skoplju, a kasnije je utemeljio i Muzej SPC u Beogradu.

Sagovornik „Novosti“ podseća da su o Grujićevom životu i delu pisali akademici Slobodan Dušanić, Dejan Medaković, Vojislav Đurić, Svetozar Radojčić i Vasilije Krestić kao i mnogi drugi istoričari, od kojih se naročitio izdvaja dr Slobodan Mileusnić.

- Svakako svoju najveću ulogu prof. dr Radoslav Grujić imao je u Drugom svetskom ratu - zabeležio je pokojni dr Mileusnić, Grujićev nasledik na mestu upravnika Muzeja SPC - Tokom ratnih godina on vodi bitku na dva fronta: zbrinjava srpske izbeglice iz ratnih područja i spasava crkveno-umetničke dragocenosti. Njegovim zalaganjem spaseni su mnogi životi nedužnih ljudi zatočenih u brojnim logorima. U vreme kada rat besni on 13. i 14. aprila 1942. prenosi u Beograd mošti kneza Lazara, Stefana Štiljanovića i cara Uroša koje su bile izložene svetogrđu ustaša i fruškogorskim manastirima Ravanici, Jasku i Šišatovcu.

Zahtev za rehabilitaciju profesora Grujića usledio je posle serije tekstova u „Novostima“, a inicijativu Bogoslovskom fakultetu podnela je grupa beogradskih intelektualaca. Naučno-nastavno veće Bogoslovskog fakulteta u Beogradu na čelu s dekanom prof. dr Predragom Puzovićem je to oberučke prihvatilo.

INICIJATIVA ZA PRAVDU

IDEJU o rehabilitaciji akademika Radoslava Grujića podržalo je odeljenje za istoriju SANU, na čelu s akademikom Vasilijem Krestićem. Podršku zahtevu za rehabilitaciju dali su i su ministri Branislav Petković i Nikola Selaković, Manojlo Manjo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“, Nikola Mirkov, direktor Televizije Beograd i autor serije „Zaboravljeni umovi Srbije“.