Ženina intima na spomeniku

MILAN Marinković zvani Francuz, iz sela Velika Kruševica nadomak Kruševca, ugravirao je ženski polni organ na nadgrobni spomenik koji je podigao pokojnoj supruzi. Bez voljene Milene, sa kojom je proveo 55 lepih godina, Marinković je ostao 2009. Nadgrobni spomenik dizajnirao je sam. Autorska je i ideja da kod ivice građevine, diskretno, ali dovoljno intrigantno da privuče celo selo, ugravira i ženski polni organ.

- Poslednjih 20 godina, moja je žena bolovala od dijabetesa, nije joj bilo ni do čega, pa se čak i ljutila kada bih govorio ružne reči ili prokomentarisao neku zgodnu ženu na ulici. A znala je da sam joj uvek bio veran i kakav sam šaljivdžija - priča Milan Marinković. - Jednom prilikom joj je maltene pukao film, pa mi je rekla ovako: Ako umrem pre tebe, ja ću da na naš spomenik ucrtam onu stvar.

Marinković je suprugu nadživeo, ali se nedavno setio njenih reči i prionuo na posao. Ali, od ideje do realizacije put nije bio kratak. Trebalo je da objasni kamenorescima i vajarima zašto hoće da na spomeniku podignutom na lokalnom groblju nedaleko od sela, osvane intimno žensko obeležje, sa svim „elementima“. Religiozniji kamenoresci nisu bili baš oduševljeni.

- Spomenik me je, kada se sve sabere, koštao oko 2.600 evra. Kupio sam kamen u Brajkovcu, a spomenik sam dizajnirao skoro tri meseca - pojašnjava Marinković. - Ovaj oblik krsta baš mi se dopao. Kruševački vajari i kamenoresci uradili su sve šta treba, a onda sam naknadno angažovao majstora da mi iscrta - organ.

Čudili su se meštani Velike Kruševice i obližnje Jasike, odakle se pokojnici sahranjuju na ovom groblju. Neki se prekrste, neki se nasmeju kada čuju priču. Tek, niko nije ravnodušan. Neki put je Marinkoviću lakše da objasni da je gravura u stvari potpis autora, neki u toj gravuri vidi pticu, neko, opet, listić.

Na nadgrobnom spomeniku, gde su i fotografije pokojne Milene (1935-2009) i još živog Milana, rođenog 1938. godine, uklesana je i posveta supruzi koju je Marinković obožavao: „Postoji nešto teže od smrti, a to je život bez tebe“. Iznad poruke ljubavi i odgovarajućih datuma, da još više začini ovu priču, međutim, stoji još jedan datum, „proročki“. To je godina Milanove smrti, 2018.

- Tako sam ja izračunao, otprilike - kaže nam Milan. - Ugradili su mi zaliske 2005. i rekli da traju oko 10 godina. Računam, to je to. Dodao sam još tri. Rođaci mi u šali poručuju da će da me zadave ako ne umrem sam, da bi se ispoštovao taj datum.

Svakog dana obilazi Marinković groblje, zapali sveću, donese sveže cveće. Otkako se ugojio, kaže, do groblja ide starim „mercedesom“. Dešava se da na groblju bude sahrana, pa da ožalošćeni svrate do grobnice Marinkovića kada radoznalost pobedi tugu.