Građani zlatom plaćaju račune

VEĆ duže vremena, nekako uporedo sa početkom ekonomske krize u Srbiji, ali i u okruženju, cveta otkup zlata. Osim zlatara i zalagaonica, sve je veći broj menjačnica koje se utrkuju u otkupu zlatnog nakita i ostalog vrednog porodičnog blaga. Građani prodaju uglavnom da bi zakrpili rupe u porodičnom budžetu, a otkupljivači kupuju ili da bi pravili novi nakit ili da bi dalje preprodavali zlato, koje ima visoku cenu na svetskom tržištu.

- Dukat cara Franje Jozefa je draga porodična uspomena - kaže u zlatari na Terazijama Dušica P. - Prodajem ga jer treba da platim kućne račune. Dobiću 54.000 dinara za njega.

Ova Beograđanka je samo jedana od hiljadu ljudi koji su danas u Srbiji prinuđeni da prodaju svoj zlatni nakit da bi se spasli od siromaštva.

- Dinarska kriza je sve dublja, a zlato je sve vrednije.Tako je bilo sredinom devedesetih godina. Cena zlata je poslednjih godina porasla za 150 odsto. Mi godišnje otkupimo 300 grama zlata od građana i koristimo ga kao repromaterijal za prozvodnju nakita - otkriva zlatar Nikola Đurđević iz Beograda.

U Srbiji zlatni nakit i druge dragocenosti legalno otkupljuju zlatare, ali i menjačnice i zalagaonice koje su registrovane za zlatarske poslove. Srbija nema preduzeća, poput nekih zemalja u okruženju, za otkup i izvoz ovog zlata.

U Beogradu ima 150 zlatara koje godišnje za potrebe svoje proizvodnje od građana otkupe oko 45 kilograma zlata. Zlatari se žale da u Srbiji ne postoji uređeno tržište finog zlata u pločicama ili polugama za repromaterijal, a ni tržište investicionog zlata kao kapitala u bankama, pa su prinuđeni da otkupljuju tzv. lomljeno zlato od građana. Cena otkupa trenutno je 2.350 dinara za gram zlata od 14 karata, a 4.000 dinara za gram 24-karatnog.

Vlasnik zlatare Zoran Petrović je ogorčen jer i neke prodavnice mobilnih telefona, bižuterije, pa čak i pekare otkupljuju zlato bez pratećih poslovnih knjiga, dok zlatari svaki gram moraju da upisuju.

- Iako je zakon naložio da se menjačnice i zalagaonice registruju kao zlatare, većina njih to nije uradila. Kako vlasnici menjačnica nisu stručno obučeni za rad sa zlatom, često varaju mušterije - sumnja Zoran Petrović.

I dok se zlatari ljute na državu koja dozvoljava menjačnicama da mešetare sa cenom i otkupom nakita, neki od prozvanih se brane.

- Nama zlato prodaju ozbiljni ljudi, da bi platili kućne račune, kupili nešto, poslali dete na more... To njihovo zlato mi prodajemo trgovcima da bismo došli do novca za otkup novih količina. Naša zarada je oko 20 odsto. I mi smo sa tim zadovoljni - kaže Nikola Savić, vlasnik menjačnice koja je po novom zakonu preko noći registrovana kao zlatara.

I jedni i drugi, vlasnici zlatara, zalagaonica i menjačnica, ne moraju svoje otkupljeno zlato da predaju Narodnoj banci. Zlatari ga koriste za proizvodnju novog nakita, a menjači za preprodaju. Kako Narodna banka ne kontroliše koje količine zlata otkupljuju menjačnice i zalagaonice, nema tačnih podataka koliko zlatnog nakita su građani Srbije prodali da bi preživeli.

Kako nam je Nikola Savić priznao, on zlato prodaje krupnijim trgovcima koji ga potom legalno izvoze u Tursku, gde su otkupne cene još veće. Turci ga prerađuju u poluge i prodaju Nemcima, Britancima i Francuzima. Ima međutim, otkupljivača koji posluju sa ilegalnim trgovcima. Tako je prošle godine na granici zaplenjeno 80 kilograma lomljenog i zlata u polugama.

HRVATI IZVOZE

KREDITE, račune za komunalije ili struju i osiromašeni Hrvati plaćaju burmama, srebrnim escajgom, medaljama. Ovu slamku spasa koristi najmanje tri odsto građana Hrvatske. Samo jedno preduzeće za otkup zlata ima više od 300 otkupnih radnji i 380 zaposlenih. U prva četiri meseca Hrvatska je izvezla devet tona zlata, gotovo isto kao tokom cele prošle godine, preneo je "Večernji list". (D. R. Đ.)