KRUŠEVAC - Predanje govori da je na Mojsinjskoj Svetoj Gori, koja se proteže na 150 kvadratnih kilometara, u vreme Sinaita u 14. veku bilo 77 bogomolja. Na potezu kroz Deligrad - Kruševac, kroz tri opštine, i blizu tri Morave, danas je ostalo 28 crkava, a jeromonah Jakov Simić, iguman najmanjeg manastira među njima, Svetog Jovana u selu Makrešane, veruje da je svaki jednako vredan.

Otac Jakov, zamonašen na Svetoj Gori, u manastiru Hilandar, stigao je u Makrešane pre nepune dve godine. Omaleno zdanje tada nije imalo ni vodu, ni struju, pa čak ni pobožan svet Makrešana nije često prelazio makadamski put od tri kilometra do božjeg hrama.

- Cigla po cigla, to je recept za obnovu, a ljudi, bogu hvala, nisu izgubili veru u Boga - priča, za “Novosti”, iguman Jakov, starešina prvog manastira na gori sa “kruševačke strane”. - Najvažnije je bilo da manastir dobije vodu i struju. To se i dogodilo, uz razumevanje i svetovnih vlasti i direktora preduzeća. Donatori se javljaju da pomognu koliko mogu. Sada uređujem zimski konak, kako bi bilo isposnika tokom cele godine.

VRATA SRBIJE POSTOJANjE velikog broja sakralnih objekata na malom prostoru pripisuje se grupi monaha sa Sinajske gore u 14. veku, koji su, povlačeći se pred Turcima, naseljavali mojsinjske planine, obnavljali manastire i isposnice. Otuda čitav kraj nosi naziv Mala srpska Sveta Gora, a ceo prostor naziva se Vrata Srbije. Tu su i praistorijska nalazišta iz doba neolita, stara oko 7.000 godina pre nove ere, koja pripadaju starčevačkoj kulturi.

Iguman Jakov sam sadi baštu. To je naučio na Svetoj Gori. Plodovi ove manje, Mojsinjske Svete Gore su izdašni. Otuda putnici namernici uvek dobiju i rakiju od nara, med sa voćem, a iguman planira i zasad eukaliptusa. Miodrag Davidović, čiji su preci poklonili deo imanja crkvi, kaže nam da je bunar iskopan tačno na mestu gde je iguman predvideo da će biti vode.

- Kopali su svuda, a na kraju je otac rekao - ma ovde, odmah na padini do manastira, tu tražite vodu. Tu su je i našli - kaže nam Davidović, koji često boravi u manastiru.

Iguman Jovan je pre dolaska u Makrešane, na desetak kilometara od Kruševca, punih 11 godina vodio crkvu u Visokoj Ržani na Staroj planini. Kaže, svaka je priroda na svoj način lepa i daruje vernike. A Bog je darovao manastirom. Priča ide da je ceo nastao od jednog kamena na kojem je nađen krstić.

- Od prethodne crkve ostali su drveni krst, kandilo i ikona, a u vreme oko Prvog svetskog rata narod je ispekao 8.000 cigli da bi izgradio bogomolju, koja je kasnije premeštena više u planine - navodi Ljubodrag Petković (84), hroničar sela.