ALEKSINAC,BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je danas da je napad NATO na SR Jugoslaviju bio zločin protiv jedne zemlje i naroda, i da je, čuvajući sećanje na nevino postradale, potrebno učiniti sve kako Srbija u budućnosti ne bi ponovo bila uvučena u neki rat.

„Naša je zemlja previše bila uronjena u ratove u čitavom 20. veku i sve što činimo u budućnosti treba da bude sazdano na taj način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat, čuvajući iznad svega ljudske živote i našu zemlju“, rekao je Tadić novinarima posle polaganja venaca na spomenik poginulima u napadu NATO na Aleksinac.

Srbija će, kako je istakao, godišnjicu početka vazdušnih udara NATO uvek obeležavati sećajući se postradalih.

POGINULO 2.500 LJUDI

Vazdušni udari NATO snaga počeli su 24. marta 1999. u 19.45 časova krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore, a završeni su potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Prema dostupnim podacima, za 78 dana NATO intervencije poginulo je oko 2.500 ljudi, od toga 1.031 pripadnik vojske i srpske policije.

"Na žalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama“, rekao je Tadić, i podsetio da je u Srbiji mnogo mesta poput Aleksinca, u kojima su civili ginuli pod NATO bombama.

„Taj rat je bio zločin protiv naše zemlje i našeg naroda, i tome nemam šta da dodam“, naglasio je Tadić, citirajući stih poeme pročitane u okviru komemorativnog programa, da se rat vodio „od Milice do Grdelice“.

Tadić je u Aleksincu položio venac na Spomen obeležje žrtvama napada na taj grad, u kojem je, u više vazdušnih udara, poginuo veliki broj civila.

Pored Tadića, vence su u Aleksincu položili ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.

Komemoraciji je prisustvovao veliki broj građana Aleksinca, kao i pripadnika Vojske Srbije, garde i kadeta Vojne akademije.

Aleksinac, gradić sa 17.000 stanovnika u dolini Južne Morave, 5. aprila 1999. u 21.35 avijacija NATO gađala je sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar mesta, i u tom napadu poginulo je 11 a ranjeno 50 građana.

Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, među kojima i konfekcija "Morava" i "Betonjerka", dom zdravlja, autobuska stanica, niz privrednih i poslovnih objekata.

PARASTOS

U crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu je održan parastos stradalima u NATO bombardovanju 1999. godine. Parastosu, koji je služio episkop hvostanski Atanasije, prisustvovao je i premijer Srbije Mirko Cvetković. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić položili su vence na spomen obeležje Glasnik, poginulim zastavnicima Vojske Srbije Vladimiru Vujoviću i Vlastimiru Lazareviću. Na Straževici je služenI pomen stradalim zastavnicima.

Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića.

Bio je to trinaesti dan od početka vojne intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.

Predstavnici NATO u Briselu su svetskoj javnosti ovaj zločin pravdali "tehničkom greškom", tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: "Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta".

Aleksinac je u proleće 1999. godine bombardovan u više navrata.


SPOMEN OBELEŽJE U BEOGRADU

U Beogradu je na Savskom platou otkriveno spomen obeležje žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine.

Venci su položeni pored spomenika jer predstavnicima Grada Beograda, Vojske Srbije i policije grupa građana nezadovoljnih zato što na spomeniku nisu navedena imena žrtava nije dozvolila prilaz spomen obeležju.

"Naravno da su ljudi koji su ostali bez dece pogođeni, jer 20 godina trpe bol. Moj stav je da treba da poštujemo sve žrtve i roditelje, bez obzira da li su u pravu ili ne", rekao je gradonačelnik Dragan Đilas.

" Ovo je spomenik svim civilnim žrtvama ratova i svima onima koji su poginuli braneći svoju otadžbonu Srbiju, rekao je Đilas.

On je naveo da je Grad odluku o podizanju spomenika doneo još 2005. godine, da su rešenje napravili studneti Arhitektonskog fakulteta, a na primedbu nezadovoljnih da nema imena žrtava, rekao da postoji odluka Vlade Srbije o izgradnji kompleksa gde bi se nalazila imena svih nastradalih.


SEĆANJE NA POGINULE RADNIKE RTS

Đilas je položio cveće i upalio sveće na spomenik poginulim radnicima RTS, uz poruku da se porodicama nastradalih i javnosti duguje istina o tome ko je naredio da oni ostanu u zgradi RTS.

Polaganjem cveća i paljenjem sveća poginulim radnicima RTS poštu su odali i direktor RTS Aleksandar Tijanić, njihove porodice, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.

Majka jednog od poginulih, Žanka Stojanović, rekla je da je "krivac" za stradanje njenog sina i ostalih 15 radnika RTS tadašnji Vrhovni savet odbrane koji je "znao" da će zgrada RTS biti gađana.