RUŠENjE aviona JAT-a pre 40 godina, koji je preživela samo stjuardesa Vesna Vulović, spada u mračne tajne hladnog rata. Bezbednosni stručnjaci tvrde da su moćne zapadne tajne službe zaštitile pripadnika "frankfurtske grupe" ustaških terorista od suđenja za ubistvo 27 putnika i članova posade, iako je još 70-ih godina bio poznat identitet zločinaca. Neki od njih su i danas živi.

Nemački zvaničnici su još tada okrivili teroriste i obećali njihovo izručenje Jugoslaviji. Do toga nikad nije došlo, jer su umesto pred sudom završili u Španiji kojom je vladao diktator Franko. Odatle su prebačeni u Paragvaj, zabeležio je Đuro Rebić, jedan od načelnika u jugoslovenskom DB-u i savremenik "olovnih godina" hladnog rata od 1960. do 1980.

Po njegovom svedočenju rušenje aviona na liniji Kopenhagen - Zagreb bio je vrhunac serija atentata i terorističkih napada ekstremne hrvatske emigracije, posle koga je jugoslovanska vlada poslala bogato dokumentovane zahteve za izručenje osmorice terorista. Prvooptuženi je bio šef Hrvatskog narodnog otpora Stjepan Bilandžić, direktni naslednik ratnog zločinca Maksa Luburića koji je osnovao tu terorističku organizaciju.

- Bilandžić je najistaknutiji organizator i izvršilac terorističkih napada širom Evrope i pokrajinski sud u Kelnu je odlučio da ga izruči Jugoslaviji, ali to se nije desilo - zabeležio je Rebić. - Vlada SR Nemačke je 13. septembra 1978. donela odluku da se Bilandžić ne izruči Jugoslaviji, a odmah zatim on je pušten iz zatvora, iako je protiv njega i u SR Nemačkoj vođen krivični postupak zbog više utvrđenih terorističkih akata.

Posle propasti SSSR, u novembru 1990. Evropski parlament priznao je postojanje višedecenijske tajne operacije "Gladio" koju je sponzorisala CIA, a u njoj su ultradesni teroristi angažovani za suzbijanje komunističkog upliva sa Istoka. Ipak, tek 2005. švajcarski istoričar Danijel Ganser iz Centra za bezbednosne studije u Cirihu objavljuje prvu opširnu akademsku studiju pod imenom: "Tajne armije NATO: Operacija Gladio i terorizam u zapadnoj Evropi".

U ovoj analizi krije se i objašnjenje zašto teroristi "frankfurtske grupe" na čelu sa Bilandžićem nikad nisu odgovarali. I zašto su naknadno pravljene spekulacije o ovom događaju iako u zvaničnom izveštaju istrage stoji da je pad izazvala eksplozija bombe skrivene u smeđoj tašni u levom delu letelice.

OTMIČARI I UBICE

DVA meseca posle rušenja JAT-ovog aviona, isti ustaški teroristi su bombama razneli i predstavništvo "Jugotursa" u Stokholmu. U septembru 1972. oni su oteli avion kompanije SAS na liniji Geteborg - Stokholm i tako iznudili oslobađanje iz švedskog zatvora svojih saboraca - ubica jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića.

- Švedske vlasti su udovoljile zahtevima otmičara - Rebrine, Lisca i Prskala - i oni su se ubrzo s pet ubica bezbedno otputovali u Madrid, a odatle u Latinsku Ameriku - zabeležio je Rebić.