SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na konju, na trgu u Beogradu, postao je spomen-mesto srpskih ideja, buna i prevrata. Od aneksione krize, istorijskih govora Nušića i Stojadinovića, preko 27. marta 1941, odlaska partizana na Sremski front, do 9. marta 1991. godine...

Mnogi su se tu kroz srpsku istoriju okupljali i šetali obližnjom Knez Mihailovom. Malo se pričalo i pisalo o konjaniku sa uzdignutom rukom. Zato je tu knjiga Sime C. Ćirkovića, pretočena u feljton „Knez Mihailo - čuvar balkanske kapije“, koji od utorka izlazi na stranicama „Večernjih novosti“.

Reč je o Srbiji kneza Mihaila koja je bila središnja sila balkanskog, hrišćanskog sveta. To je povest o tom vremenu i njenom velikom predvodniku u balkanskom olujnom trouglu, gde se istorija piše krvlju.

SPOMENIK SPOMENIK knezu Mihailu podigao je 1882. godine srpski narod, na kome je uklesano „Knezu Mihailu M. Obrenoviću, blagorodna Srbija“. To je rad firentinskog vajara Enrika Pacija i prvi je umetnički spomenik u Srbiji.
- Manje je poznato da je knez napisao čuvenu pesmu „Što se bore misli moje“, koja je ostala u narodu do današnjih dana.


- Za našu istoriju knez Mihailo je važan kao ličnost okrenuta Evropi, koja je modernizovala srpski duh i mentalitet - objašnjava Ćirković. - To je ličnost koja je otvorila Srbiji put dugog trajanja. Za vreme trajanja prve vlade (1839-1842) on je bio tih, povučen, sentimentalan mladić. Za vreme druge, (1860-1868) on je jedna zrela politička ličnost.

Mnogo je putovao, video svet, bio u svim važnijim evropskim centrima. Bio je prvi Srbin koji se školovao na prestižnim evropskim univerzitetima, gde je učio kameralne nauke, spoj ekonomije i politike. Tako da je on i praktično i teorijski upoznao ono što je nudila moderna Evropa.

- U braku sa Julijom Hunjadi upoznao je vodeće evropske dvorove, organizaciju državne uprave, i postao na neki način mađarski „džentri“, ličnost naglašeno evropskog aristokratskog duha - objašnjava Ćirković. - Spreman da ponudi to isto Srbiji, agrarno zaostaloj, bez pravih državnih institucija, modernog univerziteta i dobro organizovane vojske.

Autor feljtona „Novosti“ podseća da Mihailo potiče iz porodice u kojoj je odlučivala čvrsta očeva ruka i da je on rastao u senci velikog hrasta Obrenovića, Kodža-Miloša. Otac mu je bio čvrst, nepopustljiv, pomalo surov u ophođenju sa ljudima. Mihailo je bio povučen u sebe, sanjajući da će i on jednog dana biti vladalac.

UBISTVO U TOPČIDERU KNEZ Mihailo bio je najmlađe dete kneza Miloša i kneginje Ljubice. Ubijen je, za vreme šetnje, u Topčideru. Organizatori ubistva su bili braća Radovanović, koji su se navodno svetili za smrt brata Ljubomira. A svi istoričari smatraju da je reč o klasičnom, političkom ubistvu. Telo Mihaila Obrenovića počiva u Sabornom hramu u Beogradu.

- Evropski dvorovi su ga u zrelom dobu zvali „galantomo“, a to je „jedan darežljiv čovek, bilo da je činio novčanu ili svaku drugu vrstu milosti“. On je prvi moderni srpski, evropski profilisani vladar - kaže Ćirković. - Dakle, ono što je nedostajalo našem prostoru, a to je neko ko misli ne samo u uskom ataru, nego gleda i na šira evropska obzorja.

Poredeći Mihaila sa ocem Milošem, bratom Milanom i onima koji su ga nasledili, kraljem Milanom i njegovim sinom Aleksandrom, Ćirković smatra da je on najjača ličnost posle oca Kodža-Miloša. Ponavlja da je to bio čovek koji analizira događaje i gleda ih iz evropske perspektive. I kralj Milan je sve to imao, ali njega je obuzimala jarost i bio je sklon ljubavnim aferama.

- Ljubavnim aferama bio je sklon i Mihailo, ali je on to čuvao i nosio u sebi kao neku dramu - podseća Ćirković. - O Milanovim aferama je znala cela Srbija. I kad se kockao i kad je varao kraljicu Nataliju i kad je odlazio u Beč i kad je pio kafu sa rumom. Mihailo je čovek koji je imao sve odlike državnika i možemo da ga uporedimo sa Meternihom, ali u blažem obliku, jer nije imao krutost i diplomatsku prevrtljivost koja je potrebna da bi se dugo opstalo na sceni.

Od oca Miloša uzeo je istoricizam, trajanje u narodu i popularnost. Ali nije u sebi imao tu vidru kao otac mu. I kao što se u srpskoj istoriji sve ponavlja, a samo se imena menjaju, knez Mihailo je ubijen u Topčideru. U 45. godini života.