Novi feljton Novosti: Knez Mihailo - čuvar balkanske kapije

SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na konju, na trgu u Beogradu, postao je spomen-mesto srpskih ideja, buna i prevrata. Od aneksione krize, istorijskih govora Nušića i Stojadinovića, preko 27. marta 1941, odlaska partizana na Sremski front, do 9. marta 1991. godine...

Mnogi su se tu kroz srpsku istoriju okupljali i šetali obližnjom Knez Mihailovom. Malo se pričalo i pisalo o konjaniku sa uzdignutom rukom. Zato je tu knjiga Sime C. Ćirkovića, pretočena u feljton „Knez Mihailo - čuvar balkanske kapije“, koji od utorka izlazi na stranicama „Večernjih novosti“.

Reč je o Srbiji kneza Mihaila koja je bila središnja sila balkanskog, hrišćanskog sveta. To je povest o tom vremenu i njenom velikom predvodniku u balkanskom olujnom trouglu, gde se istorija piše krvlju.

- Za našu istoriju knez Mihailo je važan kao ličnost okrenuta Evropi, koja je modernizovala srpski duh i mentalitet - objašnjava Ćirković. - To je ličnost koja je otvorila Srbiji put dugog trajanja. Za vreme trajanja prve vlade (1839-1842) on je bio tih, povučen, sentimentalan mladić. Za vreme druge, (1860-1868) on je jedna zrela politička ličnost.

Mnogo je putovao, video svet, bio u svim važnijim evropskim centrima. Bio je prvi Srbin koji se školovao na prestižnim evropskim univerzitetima, gde je učio kameralne nauke, spoj ekonomije i politike. Tako da je on i praktično i teorijski upoznao ono što je nudila moderna Evropa.

- U braku sa Julijom Hunjadi upoznao je vodeće evropske dvorove, organizaciju državne uprave, i postao na neki način mađarski „džentri“, ličnost naglašeno evropskog aristokratskog duha - objašnjava Ćirković. - Spreman da ponudi to isto Srbiji, agrarno zaostaloj, bez pravih državnih institucija, modernog univerziteta i dobro organizovane vojske.

Autor feljtona „Novosti“ podseća da Mihailo potiče iz porodice u kojoj je odlučivala čvrsta očeva ruka i da je on rastao u senci velikog hrasta Obrenovića, Kodža-Miloša. Otac mu je bio čvrst, nepopustljiv, pomalo surov u ophođenju sa ljudima. Mihailo je bio povučen u sebe, sanjajući da će i on jednog dana biti vladalac.

- Evropski dvorovi su ga u zrelom dobu zvali „galantomo“, a to je „jedan darežljiv čovek, bilo da je činio novčanu ili svaku drugu vrstu milosti“. On je prvi moderni srpski, evropski profilisani vladar - kaže Ćirković. - Dakle, ono što je nedostajalo našem prostoru, a to je neko ko misli ne samo u uskom ataru, nego gleda i na šira evropska obzorja.

Poredeći Mihaila sa ocem Milošem, bratom Milanom i onima koji su ga nasledili, kraljem Milanom i njegovim sinom Aleksandrom, Ćirković smatra da je on najjača ličnost posle oca Kodža-Miloša. Ponavlja da je to bio čovek koji analizira događaje i gleda ih iz evropske perspektive. I kralj Milan je sve to imao, ali njega je obuzimala jarost i bio je sklon ljubavnim aferama.

- Ljubavnim aferama bio je sklon i Mihailo, ali je on to čuvao i nosio u sebi kao neku dramu - podseća Ćirković. - O Milanovim aferama je znala cela Srbija. I kad se kockao i kad je varao kraljicu Nataliju i kad je odlazio u Beč i kad je pio kafu sa rumom. Mihailo je čovek koji je imao sve odlike državnika i možemo da ga uporedimo sa Meternihom, ali u blažem obliku, jer nije imao krutost i diplomatsku prevrtljivost koja je potrebna da bi se dugo opstalo na sceni.

Od oca Miloša uzeo je istoricizam, trajanje u narodu i popularnost. Ali nije u sebi imao tu vidru kao otac mu. I kao što se u srpskoj istoriji sve ponavlja, a samo se imena menjaju, knez Mihailo je ubijen u Topčideru. U 45. godini života.