PRIZREN - Iako ih po nekoliko godina deli od punoletstva, učenici prizrenske Bogoslovije deluju daleko zrelije i ozbiljnije od svojih vršnjaka. Rešeni da se posvete veri, njih devetorica ne skrivaju radost što će se školovati u poznatoj duhovnoj školi koju su pohađali, a kasnije u njoj i predavali, mnogi srpski patrijarsi. Upravo zato, ozbiljnih lica, mladi bogoslovi, pažljivo su slušali savete profesora Dejana Ristića tokom liturgije u hramu svetog Đorđa u Prizrenu, održane povodom početka rada Bogoslovije.

- Srećan sam što sam se vratio svom Kosmetu. Dolazak u Bogosloviju je moj izbor i moj put - kaže pomalo stidljivo, ali odlučno Duško Spalević (16), čija je porodica iz Dečana izbegla u Kruševac.

I dok se priseća da je kao četvorogodišnjak odlazio u manastir, gde je osetio ljubav prema veri i svetinjama, objašnjava da je bio presrećan kada je primljen u ovu školu.

- Nijednog trenutka se nisam premišljao oko dolaska u Prizren. Ovo je stari srpski grad, prestonica cara Dušana i samo mogu da budem ponosan što ovde učim kako da služim Bogu -priča Jovan Filikomović (15) iz Novog Pazara.

I Stefan Jovanović (16), koji je u Prizren došao iz Sremčice kraj Beograda, kaže da je ponosan što pripada generaciji učenika, čijim je dolaskom, posle dvanaest godina obnovljen rad Bogoslovije.

PORUKA Podignuta davne 1871. godine, prizrenska Bogoslovija bila je prva srednja bogoslovsko-učiteljska škola u staroj Srbiji i do 1999. godine, kada je privremeno izmeštena u Niš, nikada nije prekidala sa radom. Zato obnova njenog rada predstavlja poruku svima šta za srpski narod znače Kosovo i Metohija - kaže vladika Teodisije, v. d. rektora Bogoslovije.

- Verujem da nemamo razloga da se bojimo okruženja, jer samo želimo da pohađamo školu i mislim da nam pravo na obrazovanje i veru niko ne sme oduzeti - ističe Stefan uveren da će im školovanje, ipak, proteći u miru.

Iako su tu tek nekoliko dana, učenici kažu da su se privikli i na uslove i jedni na druge. Zasad im samo nedostaje telefonski signal da mogu da se jave roditeljima.

- Pre dva dana, komšija Albanac, vlasnik kafića, poslao je limunadu za učenike, a za nas profesore kafu. Želeo je da nas časti zbog početka rada Bogoslovije - priča nam jedan od profesora dok odlazi sa đacima u učionicu u prizemlju zgrade i u prolazu podseća da je Bogoslovija u Prizrenu duhovna kolevka SPC, u kojoj su predavali gotovo svi srpski patrijarsi, počev od Varnave, Gavrila, Pavla i njegove svetosti sadašnjeg patrijarha Irineja...

Miru se nada i preostalih tridesetak prizrenskih Srba, koje je početak rada Bogoslovije obradovao i ohrabrio.

- Divno je što je ovaj grad bogatiji za devetoro mladih đaka sa kojima ćemo se sretati na ulici i sa kojima ćemo biti na liturgijama - kaže Evica Đorđević (36), majka jedinog srpskog deteta u Prizrenu, šestogodišnje Milice, koja je uverena da će početak rada Bogoslovije ohrabriti i povratak raseljenih Srba, pogotovu onih sa decom.

Stari Prizrenci, stanovnici nekadašnje ulice Riste Novića, koja sada nosi albanski naziv, ipak ne skrivaju nadu da će nastaviti život koji su prekinuli pre dvanaest godina.

- Do sada, hvala Bogu, nismo imali problema sa komšijama.Iako jedni druge pozivamo na kafu, još nismo učinili prvi korak, ali nadam se da ćemo uspostaviti dobar komšijski odnos -priča Živorad Zajić (67), koji se sa suprugom Slavicom vratio u Prizren i koji se nada da će se, ukoliko u gradu bude osnovnih uslova za život, vratiti i njegovo troje dece...


BOLJI USLOVI

- BUDUĆI da Bogoslovija tek počinje sa radom, još nam nedostaje prateća oprema poput lektira i knjiga za učenike, ali i rekviziti za sportske aktivnosti u slobodno vreme. Ipak, nadamo se da će vremenom uslovi za život i rad i učenika i profesora biti sve bolji kao i da će se Bogoslovija u potpunosti vratiti u Prizren - ističe otac Andrej, dečanski monah i jedan od profesora Bogoslovije.

Njegova nadanja deli i Dejan Ristić iz Kruševca, profesor i razredni starešina ove generacije učenika.

- Iako postoji strepnja što se tiče bezbednosti, deca su zadovoljna i veliki su optimisti - ističe profesor Ristić.