Akcionari Ratkova: Oteto, pa prodato Hrvatima

AKO ostanete tu gde jeste onda ste u Hrvatskoj, a ako se pomerite samo jedan metar u stranu, opet ste u Srbiji. Ali samo za narednih od 18 metara, koliko je široka trasa ovog puta koji od Ratkova vodi ka Laliću. Jer je sve sa druge strane, ponovo, hrvatska zemlja.

Ovako, ispred ulaza u poljoprivredno preduzeće „Ratkovo“ u istoimenom mestu nadomak Odžaka, gotovo nadrealnu sliku s mešavinom ogorčenja i ironije opisuje Nenad Ilić, mali akcionar i jedan od bivših radnika ovog preduzeća. Put Ratkovo-Lalić, naime, kompleks upravnih zgrada, silosa i magacina tog preduzeća preseca tačno po sredini, a u katastru je uknjižen kao imovina Republike Srbije. Sve levo i desno od njega je zemlja koja, od kraja 2008. godine, pripada „Žito grupi“ iz Osijeka.

- Tako je i duž celog kompleksa od 2.012 hektara najbolje bačke zemlje koji se, u komadu, proteže prema Kuli - nastavlja, oporo, sagovornik „Novosti“. - Sve je to, mimo važećeg zakona po kojem stranci kod nas ne mogu da postanu vlasnici obradive zemlje, kupila ta hrvatska firma, odnosno njen vlasnik Marko Pipunić.

Sa još stotinak malih akcionara, takođe bivših radnika „Ratkova“, u kojem su posle privatizacije dobili otkaze, Ilić je na ulazu u preduzeće pre nekoliko dana podigao svojevrsne barikade. Tu su, vele, da bi se sprečili da i jedno zrno ovogodišnjeg roda ode bilo gde (sve što je proizvedeno u poslednje dve godine odvezeno je u Hrvatsku) i tu će ostati sve dok se na raskine nezakonita privatizacija.

- Zahtev za to uputili smo Agenciji za privatizaciju, podneli smo i niz krivičnih prijava, a od Trgovinskog suda u Somboru zatražili da donese zabranu prometa imovinom i proizvodima preduzeća. Veštačenja koja su obavljena potvrdila su da smo u pravu. Nema te sile koja će nas pomeriti odavde i naterati da odustanemo - kaže Ilić, uz očiglednu podršku svojih kolega.

Svojevrsna „otimačina“, kako Ratkovčani nazivaju privatizaciju preduzeća od kojeg je, nekada, živelo gotovo celo mesto sa otprilike 4.000 duša, počela je mnogo pre prodaje Hrvatima.

- U programu privatizacije iz 2002. naša imovina je bila iskazana u 577.181 akciji pojedinačne vrednosti od hiljadu dinara, da bi se na aukciji u proleće 2003. kada ga je, celog, za svega 22 miliona dinara kupio Borislav Lilić iz Odžaka, koji će ga je kasnije i upropastiti a onda i preprodati, volšebno pojavilo svega 153.656?! Imamo dokaze da je njima, mimo zakona, na berzi trgovano i pre privatizacije i sve smo to predočili nadležnim organima.

Pre nego što ga je 2008. kupio Pipunić, preduzeće je, inače, još dva puta menjalo vlasnika. Najpre je to bila „Panonija“ iz Sombora, a potom i „Žito klas“ iz istog grada, inače sestrinska firma upravo osiječke „Žito grupe“.

- Sve su to bile međufaze ove „operacije“, a ono što je takođe zanimljivo jeste da je, kada je prodavano Pipuniću, ponovo imalo više od 560.000 akcija, skoro kao i u programu privatizacije iz 2002. - kaže Ilić.

Pre nego što ga je 2003. kupio Lilić, „Ratkovo“ je, inače, imalo preko 290 radnika, a danas ih je tek četrdesetak. Udubljeni u posao i, očigledno, zabrinuti za svoju sudbinu, u petak nisu bili raspoloženi za bilo kakve komentare. Za izjave, ovlašćenje od gazda iz Hrvatske nije imao ni glavni tehnolog Vladimir Cvetković, a ni sa direktorom Željkom Živuljićem koji živi u Osijeku i u Ratkovu se, kažu, ne pojavljuje već nedeljama, kontakt nije bio moguć.

- Ne, nemam ovlašćenje da bilo kome dajem ni broj direktorovog telefona, ni njegovu elektronsku adresu - bilo je sve što je mogla da kaže Živuljićeva sekretarica.