Rumuni niska primanja “leče“ u Banatu

IAKO je Rumunija pre tačno pet godina ušla u Evropsku uniju, životni standard prosečnog građanina se nije promenio na bolje. Prosečna plata u Rumuniji je manja nego u Srbiji (oko 350 evra), a cene usluga i robe u prodavnicama su skuplje nego kod nas. Zato uopšte ne čudi što naši susedi već dve godine zbog blizine i čiste ekonomske računice bukvalno opsedaju prodavnice i pijace u Vršcu i Beloj Crkvi.

Kupuju sve - od prehrambenih proizvoda i kućne hemije do sitnog građevinskog materijala i nameštaja. Sve zbog čega smo mi nekada išli kod njih da praznimo novčanike, jer je bilo jeftinije. Komercijalne količine nisu dozvoljene za prenošenje preko granice, ali se i dolazak za kućne potrepštine sasvim isplati. To nam je potvrdio i Lavinjel Ardeljan iz Dete, prvog većeg mesta od Vršca prema Temišvaru. On kaže da mu se isplati da i više puta mesečno dođe.

- Vršac je udaljen od Dete tridesetak kilometara. Ima dva megamarketa, koji su odlično snabdeveni, kao i veliku zelenu pijacu. Kada kod vas napunimo korpe, vidimo da smo prošli i do dva puta jeftinije - ističe Ardeljan. - Pojedina roba koja je kod nas akcizna, kod vas nije. Kada bismo dolazili samo za cigarete, i to bi nam se isplatilo.

Domaći trgovci zadovoljno trljaju ruke, a Vrščani primećuju čak i blagi skok cena na pijaci, zbog veće potražnje robe. Rumuni na zelenoj pijaci najviše kupuju krompir, luk, jabuke, južno voće i sadnice, a u megamarketima brašno, šećer, jaja, slatkiše i kućnu hemiju. Jedino što je kod nas skuplje nego u Rumuniji je - meso.

Zahvaljujući ekspanziji kupaca iz susedne zemlje, granični prelaz Kaluđerovo, kod Bele Crkve, sada predstavlja zlatnu kapiju, a do pre nekoliko godina, zbog slabog prometa, pretilo mu je zatvaranje. Rumuni iz Oravice, Moldove, Najdaša i Rešice umeju da isprazne lokalnu zelenu pijacu za nekoliko sati, zbog čega stanovništvo često negoduje, jer za njih ostanu poluprazne tezge. Ipak, prodavci ne biraju kupce, jer se u Beloj Crkvi jako teško zarađuje dinar.

- Trećinu mog pazara naprave upravo Rumuni. Mnogo mi znači i jedna, a ne toliko mušterija, jer se ovde baš teško živi. I mi krpimo kraj sa krajem - kaže Mustafa Seliković, vlasnik jedne farbare u toj južnobanatskoj varošici.

Seliković dodaje da u njegovu radnju dolaze susedi sa malim primanjima, koji zarađuju ispod proseka (oko 250 evra). Oni sa malo dubljim džepom, sve su češći gosti ovdašnjih restorana i kafića. Kažu da je srpska hrana vrhunska, a da su cene korektne.

CARINA

RUMUNI koji dolaze u Belu Crkvu žale se na neljubazne carinike i policiju na graničnom prelazu Kaluđerovo. Neke od njih je upravo to odvratilo od kupovine u Srbiji. Kažu da ih policajci nekada presretnu i pre same granice i traže da vide šta je u kolima. Tvrde da se dešava i da im oduzmu robu, iako imaju fiskalne račune.