Diana Budisavljević - delo veće od zaborava

VEST da će se Ordenom carice Milice Srpska pravoslavna crkva odužiti Diani Budisavljević, ženi koja je sigurne smrti u ustaškim logorima spasila oko 12.000 uglavnom srpske dece, naišla je na veliku podršku čitalaca „Novosti“. U odluci Srpske crkve oni vide prvi korak u odavanju priznanja ovoj humanoj ženi, koja je zahvaljujući pisanju „Novosti“ otrgnuta iz tame zaborava.

Redakciji „Novosti“ javio se u petak Milan Počuča iz Bačke Topole, koji se kao dvogodišnjak našao među decom koju je ova dobrotvorka spasila iz logora u Lobor-gradu.

- Njeno delo je gorostasno, nemerljivo - kaže Počuča. - Mi preživeli logoraši srećni smo što će Srpska crkva Ordenom carice Milice odati priznanje za sve što je za nas učinila. Pošto su „Novosti“ objavile serijal napisa o njenom herojstvu, zajedno sa Udruženjem izbeglica, pokrenuo sam inicijativu da se ustanovi državno priznanje nazvano po njoj. Iz Kancelarije ordena odgovoreno mi je da je predlog u proceduri.

Diana Budisavljević, Austrijanka udata za profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu Julija Budisavljevića, sama je organizovala akciju spasavanja dece iz logora NDH. Ovaj poduhvat ocenjuje se kao najveća humanitarna akcija u Evropi tokom Drugog svetskog rata. U stalnom strahu od ustaških vlasti, ona je odlazila u zloglasne logore Lobor-grad, Staru Gradišku, Gornju Rijeku, Sisak i Jasenovac i evakuisala izgladnelu i bolesnu decu, uglavnom sa Kozare, Korduna, ali i iz ostalih bosanskih i hrvatskih sela.

Saznavši za postojanje logora u NDH, ona ih je sama obilazila, dobavljala humanitarnu pomoć, i svojim autoritetom i vezama koje je imala organizovala izbavljenje zatočene dece. Pošto bi se iznemogli i bolesni mališani, često na ivici smrti, oporavili, Diana im je obezbeđivala smeštaj u porodicama u Zagrebu i drugim gradovima.

Razdvajajući ih od zatočenih roditelja, ona im je spasavala živote. Pritom vodila precizne spiskove svih mališana i zahvaljujući tome, najveći broj ove dece sačuvao je svoje ime i poreklo. Zvaničnu odluku da humana Austrijanka posthumno bude odlikovana novoustanovljenim Ordenom carice Milice Sveti arhijerejski sinod SPC će saopštiti polovinom ovog meseca, kada će biti poznato i kome će od njenih potomaka biti uručeno visoko priznanje.

Potez Srpske crkve do sada je najveći korak u odavanju priznanja junakinji, koju ne pominje nijedan udžbenik ni ploča spomenika... A ime Diane Budisavljević već od sledeće nedelje naći će se ispisano na tabli koja će označavati naziv jedne ulice u beogradskom naselju Dedinje. Odluku o tome doneće odbornici Skupštine grada.

- Na inicijativu „Novosti“ Gradskoj skupštini predložili smo da njeno ime ponese jedna ulica glavnog grada - objašnjava predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova Slobodan Stanimirović. - Beograd će se tako simbolično odužiti ovoj plementoj ženi.

Apel našeg lista da se Dianino ime uzdigne na mesto koje mu pripada stigao je i u Republiku Srpsku. U Banjaluci se uveliko bira koja će ulica biti nazvana po ovoj dobrotvorki.

Tabla sa njenim imenom mogla bi se uskoro naći i na početku jedne ulice u Zagrebu. Glavni grad Hrvatske za Dianu je čuo tek 2003. godine, kada je u ovom gradu objavljena knjiga „Dnevnik Diane Budisavljević“, potresno svedočanstvo bogato dokumentima i fotografijama, napisano rukom dobročiniteljke na nemačkom jeziku,koje je za štampu pripremila njena unuka Silvija Sabo. Ideja da joj se dodeli ulica potekla je od grupe građana, koju je okupio Zagrepčanin Franjo Kalođera.