Sa Titom u ilegali

 HERTA Has, nevenčana supruga Josipa Broza, umrla je u petak u Beogradu, u 96. godini
- Sahrani su prisustvovali, po njenoj ličnoj želji, samo najbliži. Došao je njen i Titov sin Miša Broz, bile su i njene ćerke koje žive u Beogradu. Kremirana je, što je bila njena želja - rekao nam je Josip Joška Broz, Titov unuk.
Herta Has, rođena u Mariboru 1914. godine se retko pojavljivala u javnosti i još ređe govorila o svom životu. Jedna od retkih prilika kada je pristala da iznese detalje o svom odnosu sa Titom, bila je za film Lordana Zafranovića pre nekoliko godina.
Ljubav Broza i Herte Has počela je 1937. godine u Parizu, koji je tada bio regrutni centar španskih dobrovoljaca i stanica na putu prema Moskvi, prestonici Kominterne.
Herta, koja je Revolucionarnom radničkom pokretu pristupila još kao student Ekonomske visoke škole u Zagrebu i postala član SKOJ 1934. godine, bila je vešt falsifikator, majstor prerušavanja i ilegale. U Pariz je došla sa lažnim pasošima za španske borce. Nije promakla Titovom oku. Ponovo su se sreli posle dve godine u Istanbulu. A, po povratku u Zagreb počeli su da žive zajedno.
Predratno doba u Zagrebu provodili su kao ilegalci, iznajmljivali stan pod imenima Marija Šarić i inženjer Slavko Babić, odbornik Radničke seljačke stranke opštine Sinj.
Herta je, zapravo, u pravoj ljubavi sa Brozom i bila samo do 1941. godine. Tada on odlazi iz Zagreba, a ona je nekoliko dana kasnije na svet donela njihovog sina Aleksandra Mišu Broza, koji je danas hrvatski diplomata u Indoneziji.Za Hertu su to bili teški dani. Ustaše je hapse 1943. godine. Iz straha da ne oda neko ime, pokušala je samoubistvo. Više je verzija o tome kako je Herta izvučena iz zatvora i ko ju je izvukao, ali je sigurno da se samo nekoliko meseci posle zatočeništva našla u Jajcu, gde je shvatila da je Tito već našao drugu ženu.
Večiti ženskaroš, po dolasku u Beograd, maja 1941. godine, upoznao je partizansku kurirku Zdenku - Davorjanku Popović. Ona mu je bila i sekretarica, a mnogi je smatraju Titovom najvećom ljubavi. Kad je umrla 1946. od tuberkuloze, po njegovoj želji sahranjena je u parku rezidencije na Dedinju, a drug Stari je tada pozvao Hertu da mu se vrati.
Ali, Herta je bila jedna od retkih koja mu je rekla „ne“.
- Pre nego što je to izašlo u novinama, (objavljeno tek 1992) ja nikome živom nisam rekla da me je Tito pozvao da se vratim. Najviše sam želela da to kažem svojoj majci, jer je ona videla da smo bili veoma složni. Ni sinu, ni kćerima, nikome nisam rekla. To je od mene, mislim, bilo super fer - rekla je tada Herta.
Posle rata Herta Has radila je u Saveznom izvršnom veću. Udala se kasnije po drugi put i rodila dve ćerke. Obe žive u Beogradu. Tita je poslednji put videla u njegovom kabinetu 1946. godine.

OPROSTILA TITU
U svojoj ispovesti Lordanu Zafranoviću otkrila je da se ne ljuti na Tita i da sve razume. „Rat nas je rastavio“, govorila je. Pričala je i o pokušaju samoubistva u ustaškom zatvoru:
„Nije to tako lako, prerezati žile, tim više što to nije bio dovoljno oštar nož... Kad sam dovoljno krvi izgubila, pala sam u nesvijest. Prije toga sam još nešto poduzela. Rekla sam: ovaj nakit što ga imam od Tita, to neće nijedna ustašica iza mene nositi! To bi mi bilo gore nego sve drugo. I kao kod nekog ceremonijala, najprije sam bacila sat u ve-ce školjku, pa povukla vodu, zatim mali platinasti prsten koji mi je Tito kupio u Moskvi i onda burmu, i opet povukla vodu... I onda kada su mi ruke bile čiste, rekla sam: sad me imajte. Što se Tita tiče, znala sam da će mu biti žao, mi smo se u najboljim odnosima i u najvećoj ljubavi rastali, prema tome znala sam da će mu biti žao, ali sam rekla, on je muškarac u najboljim godinama, njemu drugo neće preostati, naći će drugu ženu i zaboraviti.

“POBEGAO“ OD MAME
ALEKSANDAR Miša Broz, dete čiji je identitet ceo rat skrivan i koji je oca upoznao tek posle rata, svojevremeno je za zagrebački „Globus“ govorio o svom detinjstvu.
- Mamu sam prvi put video posle oslobođenja Trsta, kada je došla u Beograd u uniformi. Ja sam bio bolestan, u krevetu, i kada je ona došla da me poljubi, od straha sam pobegao pod krevet, jer nisam znao ko je to - ispričao je Miša Broz, koji je u Beogradu živeo u Titovom susedstvu gde ga je pazila jedna rođaka. Kasnije je otišao na studije u Zagreb. - Tata mi je tada poklonio „fiću“, koju je dobio od „Zastave“, i to s komentarom da nikad ne smem da zaboravim da moji prijatelji idu tramvajem i pešice.