NA istočnoj obali Afrike, u zemlji džinovskog Kilimandžara i čudesne Tanganjike, među ljudima izuzetno tamne puti i širokog srca, svoju sreću pronašao je dvadesetšestogodišnji Obren Čučković, golman tanzanijskog šampionskog tima Jang Afrikans iz Dar es Salama. Momak rodom iz Bača, koji se na afričku avanturu otisnuo pre godinu i po dana iz pančevačkog Dinama, stekao je ogromnu popularnost i poštovanje dobrodušnog naroda, u čijem se biću fudbalska igra duboko ukorenila i dosegla status kulta.
Baš je „kult“ prava reč, jer je „bubamara“ ovde, baš kao i ceo život, neodvojiva od - magije. Nije mogla da zaobiđe ni Obrena, pa je već na prvoj utakmici, zahvaljujući dobrim odbranama, optužen da je „začarao svoju mrežu“. Bukvalno.
Navikao se Mzungu (Beli), kako ga u Tanzaniji navijači zovu, na običaje, ali priznaje da saigrači često preteruju.
- Ako „đuđu“, odnosno vrač, kaže da određeni igrač mora prvi kročiti na teren, oni to po svaku cenu urade. Primera radi, na poluvremenu jednog meča gubili smo 1:0, i na početku drugog dela saigrači su u malim smotuljcima doneli neki „magični“ prašak. Zamolili su me da ga raspršim ispred gola da bismo preokrenuli rezultat.
Vremenom je prestao da obraća pažnju na „veštičarenje“ saigrača, pa sada jedini belac u tanzanijskoj prvoj ligi s neskrivenim oduševljenjem priča o mečevima koje krase prepuni stadioni i „ludo“ navijanje.
- Kada igramo kod kuće, bude čak 70.000 ljudi, a na gostovanjima ne bude nikad manje od 30.000 navijača - ističe Mzungu. - Na tribinama vlada potpuni delirijum. Donesu bubnjeve, zapale novine i baklje, pevaju i ne možete bukvalno da čujete samog sebe. Što je najsmešnije, mnogi ponesu mali tranzistor i na tribinama slušaju radio prenos meča koji uživo posmatraju.
U zemlji koja je nezavisnost od Britanije stekla 1961. godine, najviše zahvaljujući Džulijusu Njerereu, dugogodišnjem Titovom prijatelju - kriminala gotovo da nema. Odlična klima, veoma topla i prijatna leta i blage zime privlače sve više Srba u daleku Tanzaniju.
- Mnogi inženjeri iz naših firmi odlučili su da ostanu tamo i ožene se Afrikankama. Nedavno je otvorena i medicinska klinika, u kojoj rade samo ljudi iz Srbije i Crne gore, pet doktora i 12 tehničara. Stvorili su u Dar es Salamu, na obali okeana, pravu malu srpsku zajednicu.

PREDSEDNIK ZA PRIMER
ČUČKOVIĆ sa velikim poštovanjem govori o predsedniku Jang Afrikansa, indijskom biznismenu Jusufu Manđiju. Posebno ističe detalj koji bi mogao da posluži kao primer mnogim poslodavcima u Srbiji.
- Jednom nam je plata kasnila dva dana zato što je predsednik bio na službenom putu i nije mogao da potpiše potvrdu o isplati. Lično je zvao svih 28 igrača da se izvini što novac kasni i sutradan smo svi bili isplaćeni.

AFRIKA
UGOVOR koji Čučkovića veže za Jang Afrikanse, ističe u aprilu 2010. godine. Obrenov pogled se, ipak, pruža ka Južnoafričkoj Republici.
- Videću, sve opcije su u igri, ali svakako ne nameravam da napustim Afriku. Posle divnih godinu i po dana, mirne duše mogu reći da se nimalo ne kajem što sam svoju sreću okušao na ovom dalekom i lepom mestu.