CILJ mi je da se svaki Srbin i Poljak, Rus i Slovenac, Bugarin i Čeh, međusobno potpuno razumeju. Da svaki Sloven koji otputuje u drugu slovensku zemlju može tamo da slobodno razgovara sa ljudima, bez mnogo muke.
Ne bi ovakva izjava, možda, ni bila toliko čudna da je ne čujemo od jednog - Holanđanina. Jan van Stenbergen, profesionalni prevodilac i amater-lingvista na privremenom radu u Poljskoj, već pet godina sa grupom ljudi radi na stvaranju jezika koji bi razumeli svi Sloveni. Inspiracija je, u stvari, improvizovani govor (uz obilato mahanje rukama), koji, na primer, koristi Srbin kada objašnjava nešto Rusu. Kao, razumemo se mi, ali...
- Slovenski jezici su međusobno dovoljno bliski da se stvori „najmanji zajednički imenilac“, koji omogućava da ga 90 odsto ljudi razume. E, taj jezik smo nazvali slovijanski - priča Jan. - Ideja se rodila 2006, kada je nekoliko ljudi, s raznih krajeva sveta, osetilo potrebu za jednostavnim i neutralnim međuslovenskim jezikom, koji bi Sloveni mogli da razumeju bez ikakvog učenja. Inicijativa je potekla od mene, ali i Ondreja Rečnika (koji je rođen u Vojvodini), Gabrijela Svobode (iz Češke)...
Ovaj jezik za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih pomoćnih jezika. Iako Jan kaže da želi da bude maksimalno razumljiv svakom Slovenu - zbog čega slovijanski ima i rodove i padeže, a reči se ne „prave“, poput esperanta, već se samo upoređuju različiti slovenski jezici - sa njim se dopisujemo na engleskom, za svaki slučaj. Jer, rečnik je još u povoju, tek je 4.000 odrednica prevedeno...
Reakcije ljudi koji čuju ili pročitaju slovijanski, objašnjava Jan, uglavnom su pozitivne. Poljaci često kažu „ovo zvuči kao pokvareni poljski“, a Rusi „ovo je kao iskvareni ruski“. Dosta toga razumljivo je bilo i reporteru „Novosti“, ali čini se da „novi jezik“ nije baš toliko naklonjen Južnim Slovenima.
- Niko iz Srbije još se ne bavi njime. Nadam se da će se to uskoro promeniti, jer nam treba što više uticaja srpskog - priznaje Jan. - Ali, evo primera: dok nisam počeo da se bavim slovijanskim, nisam uopšte razumeo srpski. Sada mogu da pročitam neki novinski tekst i da shvatim suštinu. A mnogo ljudi koji se bave slovijanskim koristi vašu ćirilicu, jer je jednostavnija i praktičnija od ostalih.

VIC
NA Janovom sajtu nalazi se i primer tekstova na slovijanskom. Evo kako zvuči jedan ukrajinski vic, a sami prosudite koliko je razumljiv:
„Prihodi muž do doktoru i govori:
- Pan doktor, ja imam problem. Mislj, čo ne možu imać detka.
- Prečo vi tak mislite?
- Preto čo moj otec tož ne imal detka, i moj ded ih tož ne imal.
- Vaš otec i vaš ded ne imali detka? Izvinijte, ale togda vi otkude jeste?
- Ja? Iz Dnepropetrovska!“

ZASTAVA
SLOVIJANSKI ima i svoj simbol, zastavu sa četiri trougla crvene, plave, bele i žute boje.
- Tražili smo nešto jednostavno i prepoznatljivo, nešto prijateljsko. Većina slovenskih zemalja ima zastavu sa crvenom, plavom i belom bojom, dodali smo žutu zbog Ukrajinaca i Kašuba.