Srpsko voće rod rodilo

Šljiva je srpsko blago, srpska nada, srpska uzdanica i ulaznica, na velika vrata, u Evropu i svet. Kad god smo se, u prošlosti, zajedno trudili, seljaci i država, da šljivici budu veći i bolji, Srbiji i svima nama je bilo bolje. Po šljivicima se i te kako i Srbi i Srbija poznaju.
Ovako govori Nikola Birčanin, domaćin iz Suvodanja, kod Valjeva, jedan od većih proizvođača šljiva, dok na Sajmu šljiva u Osečini razgleda novu poljoprivrednu mehanizaciju, među kojom je i „tresač“ za to voće. Starina veli da država samo malo više pažnje treba da posveti proizvođačima šljiva, „a Bogu hvala, stvari idu u tom pravcu, što govori i svetkovina tom voću u čast, koja je ove godine tako organizovana da je se ne bi postidele ni najrazvijenije sredine Evropske unije“.
Milorad Marković iz Bratačića, kod Osečine, koji ima štand na sajmu, nikada nije posustao što se tiče proizvodnje i sušenja šljiva. Kad šljiva ide, kaže naš sagovornik, sve ide na dobro i u kući, i u kraju i u državi. Novca za unapređenje zasada, ali i opreme manjka, priča domaćin iz Bratačića, „jer malo ko može da nabavi opremu za izbijanje koštica, pa se suva suši u kompletnom stanju“.
- Šljiva me je, stvarno, održala i njojzi hvala - priča Tomislav Pavlović, starina iz Donjeg Crniljeva u Podgorini. - Održala je i mene i moju čeljad, a, evo, svi joj se okreću, dive, obećavaju podršku, pa mi nekako milo oko srca, jer godinama sam bio među retkima koji su tvrdili da je to srpska nada. Neki su me korili, govorili „šta ti čiča znaš„, a danas, eto, svi šljiva, pa šljiva. Lepo da ne može biti lepše. Ne treba jadikovati, već raditi, a moje domaćinstvo sve što osuši šljive proda, a sada je cena 100 dinara.
Zato će, kaže starina, i on i drugi seljaci, koji su ostali verni šljivi, moći zimus da nakrive kapu. Priznaje da je slaba vajda ako bi samo gajili a ne i prerađivali šljivu. Zato je, kaže, važna mašta i spremanje šljive „na 101 način“. Vlastimir Todorović iz Korenite, kod Loznice, dovezao na sajam čamac u obliku srpskog opanka, izložio rakiju iz svog poljoprivrednog gazdinstva. Gaji šljive, suši ih, proizvodi rakiju, koju odavno i izvozi. Svake godine, kao i ove, nekoliko stotina tona tog voća kupuje u Rađevini i Podgorini. Za razliku od mnogih mladih ljudi koji beže od voćnjaka, njiva, staja, ambara, on je, kako priča, prepoznao lepotu, zadovoljstvo i interes u voću, koje je sve traženije u Evropskoj uniji i Ruskoj Federaciji.
Štandove pažljivo razgleda, razgovara sa zemljoradnicima, pita i odgovara na pitanja Verica Kalanović, ministarka za NIP. Nema ko je ne prepoznaje, ko nije zadovoljan što sa njom baš „na ravnoj nozi“ može da razgovara. Bolji dani za seljaka i Srbiju, tema je koja se neprestano vrti.
- Danas mi pokazujemo kakve su, u stvari, šanse i potencijali određenih delova Srbije - priča ministarka Kalanović za „Novosti“.
- Ovaj deo zapadne Srbije jesto ono o čemu mi pričamo, a to je da se Srbija međusobno razlikuje i po šansama, i po mogućnostima i po potencijalu, i na kraju, po ljudima i zato to treba da koristimo. Ima li većeg dokaza za to nego kad danas vidimo da nešto što je do pre deset godina bila prestonica šljive oživaljava, počinje na velika vrata da ulazi na evropsko tržište.
Lepo je, kaže ministarka, i za oko i za dušu kad se vidi kako ljudi koji su tradicionalno vezani za šljivu obnavljaju svoje šljivike i počinju da sade nove sorte, zapošljavaju svoju decu u pogonima i „ceo kraj razmišlja na sasvim drugi način“. Upravo je probala kolač od suvih šljiva, „koji je izvandredan, tu su tegle šljiva u medu, a razmišlja se o izvozu čokoladne šljive na nemačko tržište“.
- Sve ovo ukazje da pojam šljive i reč šljiva treba da budu brend ovog kraja - poručuje ministarka.
A, Sajam šljiva, na kojem je, samo prvog dana, bilo više od 6.000 posetilaca iz svih delova Srbije i inostranstva, za Podgorce je mnogo više od manifestacije. To potvrđuju i reči Nenada Stevanovića, predsednika opštine Osečina i predsednika organizacionog odbora sajma:
- Moj prvi cilj kao organizatora sajma je bio da u Osečinu dovedem ljude koji žele i mogu da podstaknu razvoj kao i da vrate malo entuzijazma i vere poljoprivrednim proizvođačima od kojih, zapravo, sve počinje.
Na ovogodišnjoj manifestaciji predstavljeni su proizvodi od šljiva, počev od ljute rakije, pekmeza, do šljivenog kolača i „karabana“, koji čine suve šljive, med i orasi. Pred posetiocima su bile suve i sveže šljive, pogače od tog voća, ali i specijaliteti Podgorine i drugih krajeva od drugog voća - od kupine, maline, dunje, jabuka, krušaka... Sajamaskom halom ukrštali su se najlepši mirisi Srbije, preneti iz voćnjaka, kačara i sa stalaža srpskih domaćina.
Posetioci su tokom trodnevne sajamske svetkovine mogli, pored ostalog, da vide izložbu domaće radinosti, da prisustvuju stručnim predavanjima iz agrara, da saznaju koji su privredni potencijali Podgorine, ali i da uživaju na koncertu Harisa Džinovića i pesmi i igri kulturno-umetničkih društava „Kolo“ iz Beograda i „Krušik-plastika“ iz Osečine. Među zanimljivim sadržajima bez sumnje je izložba „Kipar“, koju je otvorio kiparski ambasador u Srbiji Homer Mavromatis, na kojoj je predstavljeno kulturno-istorijsko bogatstvo i turistička ponuda te zemlje.
Povodom zatvaranja sajma juče je organizovana akcija dobrovoljnih davalaca krvi i koncert duhovne muzike, koji je u osečinskoj crkvi priredio crkveni hor „Hadži Ruvim“ iz Valjeva. U Podgorinu su stigli i mnogi turisti, koji su za 1.200 dinara u kućama domaćina imali prenoćište i tri obilna obroka zdrave hrane.

PRVA “ŠLjIVA“ IZ STAPARA
VELIKU zlatnu medalju za najbolju rakiju šljivovicu, na Sajmu šljiva u Osečini, koji je juče završen, dobio je Milan Kolaković iz Stapara, kod Valjeva, izjavio je za „Novosti“ Željko Andrić, predstavnik Organizacionog odbora za ocenjivanje rakija. Drugo i treće mesto, za dve različite rakije, osvojio je Slobodan Perić iz Zavlake.
Prvo mesto i zlatnu medalju za jabukovaču dobila je firma „Viki“ iz Loznice, čiji je vlasnik Vlastimir Todorović. „TIM“ DOO iz Bajine Bašte osvojio je zlatne medalje za dunjevaču, klekovaču i rakiju od maline. Prvo mesto za dudovaču i rakiju od zove dobio je proizvođač Svetozar Martinović iz Bačke Topole, a za orahovaču firma „MV“ iz Komirića, kod Osečina.
- To su glavni sajamski pobednici, a ostali su nagrađeni različitim medaljama i priznanjima - kaže naš sagovornik. - Interesovanje je bilo veliko, a kvalitet su vagali naši najbolji stručnjaci, koristeći svetski priznate i dokazane aršine.