AKO je u srpskom pamćenju grof Sava Vladislavić Raguzinski (1689 - 1738), poput mnogih naših velikana, i potisnut na ivicu zaborava, to se ovom umnom i obrazovanom Hercegovcu iz Gacka ne može dogoditi ni u prostranoj Rusiji, ni u maloj Burjatiji, ruskoj republici sa manje od milion žitelja, na granici sa Mongolijom.
Počevši od 13. juna, pa do oktobra ove godine, u Sremskim Karlovcima, Gacku, Sankt Peterburgu i u gradu Kijahtu u Burjatiji biće postavljeni identični spomenici grofu Vladislaviću, rad sremskokarlovačkog vajara Đorđa Lazića Ćapše. Sve četiri države - Srbiju, BiH, Rusiju i Burjatiju, grof Vladislavić, čovek spektakularne biografije, dobrim delima trajno je zadužio.
Rusiju je Vladislavić podstakao da podrži težnje Srba na Balkanu i, kao savetnik cara Petra Velikog u Sankt Peterburgu, sklopio je najvažnije ruske međudržavne sporazume - zaključio je vojni savez sa knezom Moldavije u Jašiju, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu, i pakt o definitivnom i danas važećem razgraničenju sa Kinom. Kao jedan od najuglednijih i najbogatijih ljudi toga vremena, naš grof počiva u carskoj grobnici u Blagoveštenskoj crkvi Aleksandronevske lavre.
- Ispostavilo se da potomci sibirskih kozaka u Burjatiji predano neguju sećanje na grofa Vladislavića, koji ih je u 18. veku odbranio od žestokih naleta Mongola, pomogavši im da sačuvaju nacionalni identitet - podseća profesorka Milena Tepavčević iz Društva srpsko-ruskog prijateljstva u Novom Sadu. Petar Veliki je početkom 18. veka, na Savin nagovor, poslao prvu gramatiku i bukvar u Sremske Karlovce, budući centar srpske duhovnosti. Dragocene knjige doneo je učitelj Suvorov, a taj događaj označio je nastanak prve ovdašnje slovenske škole.
- Ne postoji u svetu tako živopisna ličnost kojoj se gotovo istovremeno, na četiri strane sveta, podiže spomen-obeležje - kaže Žarko Dimić, potpredsednik Odbora za podizanje spomenika grofu Vladislaviću u Sremskim Karlovcima. - Naša ideja, zahvaljujući svesti o njegovom istorijskom značaju, odmah je prihvaćena u Sankt Peterburgu i u Gacku.
Burjatija je, pak, bila iznenađenje i za Srbe i za Ruse, početkom ove godine, kada je otuda u Sankt Peterburg stigao poziv na svečanost povodom podizanja spomenika Vladislaviću. Ispostavilo se da su tamošnji Vladislavićevi siromašni, a odani poštovaoci još pre tri godine izlili postolje, a ovih meseci iznašli su sredstva i za spomen-obeležje. U toj maloj ruskoj republici, srpski grof i danas ima ugled nacionalnog heroja, opevanog u narodnim pesmama!

RUSIMA KUPIO PUŠKINA
KOLIKO god da su Rusima do sada bili poznati detalji iz diplomatskog života grofa Vladislavića, novijeg datuma je senzacionalno otkriće književnika Vasilija Sokolova da je zaslužan i za pojavu Aleksandra Sergejeviča Puškina.
Ispostavilo se da je Vladislavić 1705. na vašaru u Carigradu, kupio malog crnca Ibrahima i doveo ga u Peterburg. Ibrahim je bio pradeda gorostasa ruske literature i autora najslavnijeg romana u stihovima "Evgenije Onjegin".

DUČIĆEV PREDAK
U SRPSKOM rodu malo ko je čuo za grofa Vladislavića sve do 1940. godine, kada je književnik i diplomata Jovan Dučić, potomak Savinog rođenog brata Duke, objavio knjigu "Grof Sava Vladislavić". Devet godina je Dučić sakupljao fragmente o životu slavnog pretka po arhivama u Dubrovniku, Veneciji, Moskvi, Helsinkiju, Bukureštu i Beogradu. Bezmalo sedam decenija docnije, ovih dana, novosadski književnik prof. dr Bogdan Kosanović dovršava delo "Vladislavić u svom i našem vremenu".