MNOGI Beograđani, izgleda, još ne znaju da u Užičkoj ulici 15 niko više ne stanuje. Na kapiji nekadašnje predsedničke rezidencije Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića reklamna pošta i okačeni flajeri. Nude se bela tehnika, stambeni krediti, besplatna dostava pice sa sokovima u limenci...
U “zabranjeni grad”, predsednički kompleks Užičke 11 i 15, koji je NATO bombardovao 1999. godine, ušli smo kroz dvorište vile “Mir”, stazom kojom su nekada šetali Tito, pa Sloba. Okolo drveće osušeno od bombardovanja, a na zemlji visoka trava, prepuna polomljenog granja, šuta i raznih otpadaka. Dva hrasta, iznikla iz žirova koje je Džon Lenon poslao na poklon Josipu Brozu, “okovana” su granjem i nepokošenom, vlažnom travom.
Naš domaćin Miloš Alavanja proveo nas je pored kapije u Užičkoj ulici na ispucalu kamenu stazu, ispred nekadašnjeg balkona predsedničke rezidencije.
- Ovde je bio vrt sa crvenim ružama i malom fontanom. Posle udara NATO bombi crvene ruže su se osušile, a Titova šarena ruža je prestala da cveta. Prva bomba je pala kroz krov, u središte rezidencije i “odsekla” stepenište, terasu i izbacila sve prozore i vrata iz zidova - priča Alavanja, dok nas dovodi do začelja nekadašnje Titove i Miloševićeve vile.
Loveći predsednika Miloševića, NATO je 22. aprila 1999. godine, oko 4 sata ujutro, sa dva projektila pogodio rezidenciju u Užičkoj 15. Prva eksplozija je odbacila vojnika, stražara rezidencije, deset metara, preko ograde, na drugu stranu Užičke ulice.
- Te noći, srećom, Milošević nije spavao u vili. Bio je, kažu, u svom skrovištu, u tajnom stanu u Đušinoj ulici. Nekoliko dana pre raketiranja sve vredne stvari su iz rezidencije, kamionima, prevezene na skrovito mesto - priseća se Alavanja. - Od bombardovanja su stradale sve prostorije i celokupan nameštaj koji je ostao.
Nekadašnji Zlatni salon Jovanke Broz i Mire Marković bio je ukrašen stilskim nameštajem, slikama, pozlaćenim umetninama i crnim klavirom. Bomba, koja je upala kroz krov u salon i eksplodirala, spržila je farbu i tapete sa zidova, pokidala mahagoni i furnir sa nameštaja i čitav salon pretvorila u pepeo i prah. “Preživeli” su samo tri stilska stočića, dve fotelje i klavir, koji je ostao bez nogu, ali njegove crno-bele dirke i danas proizvode ton.
- U susednoj odaji, gde je nekada bila trpezarija sa velikim gostinskim stolom, sve je uništeno - pokazuje Alavanja. - U eksploziji je otkinut sa plafona i raskomadan veliki kristalni luster.
Druga NATO bomba je pogodila bivši Titov, tada Miloševićev kabinet. On je, bukvalno, odsečen od zgrade i potpuno uništen. Jedna gromada iz tog krila odletela je 20 metara. Na tom mestu se danas nalazi krater dubok osam metara.
- Na spratu rezidencije bilo je šest spavaćih soba, dva salona i kupatila - priča Alavanja. - Desno se nalazila spavaća soba Slobodana Miloševića i Mire Marković, ali je i ona potpuno uništena. Inače, čitava rezidencija je imala 2.000 kvadrata, ali je odsecanjem desnog krila skraćena i pretvorena u - ruševinu. Bombe NATO nisu, jedino, oštetile podrum, u kom su se nalazile kuhinja i električna kotlarnica. Danas su tu vešernica i kotao.

ČIJA JE REZIDENCIJA
DA bi se ušlo u Užičku 15, potrebne su saglasnosti iz Kabineta predsednika Srbije, Generalnog sekretarijata Vlade Srbije i MUP Srbije. Dobili smo odobrenje od stručnih saradnika predsednika i premijera, ali nas je Dragan Popović, načelnik odeljenja policije za obezbeđivanje državnih zdanja, ipak prekinuo na službenom zadatku i izbacio iz rezidencije.
- Mi smo ovde nadležni. Rezidencija je vlasništvo MUP i tek treba da je preuzmu Generalni sekretarijat Vlade i Kabinet predsednika. Do tada, MUP Srbije je odgovoran za ulazak i posete rezidenciji - ”objasnio” nam je Popović.