MOŽDA je bilo prikladnih i boljih prilika da se naša zemlja oduži šahovskom geniju i našem prijatelju od njegove nenadane smrti u Rejkjaviku. Ali, ni sada nije kasno da se preduzme nešto da se trajno očuva uspomena na Roberta - Bobija Fišera. Čoveka koji je na ovim prostorima ostavio dubok i neizbrisiv trag. I to ne samo među onima koji su pobornici drevne šahovske igre. Najmanje što Beograd u ovom trenutku može da učini i oduži se tom genijalnom šahisti, principijelnom čoveku i prijatelju, jeste da jednoj od svojih ulica da ime Roberta Fišera. Fišer je bio meteor šahovske igre. On nije bio sam kralj na šahovskoj tabli, on je bio mag i car šahovske igre: "Bobi Fišer je bio" - rekao je svojevremeno ruski velemajstor Aleksandar Kotov - "najveći šahovski genije svih vremena." To je opšteprihvaćeno mišljenje. On u šah nije uneo samo svoju genijalnost, nego je tu igru uzdigao na pijedestal svetske popularnosti onako kako to niko nije učinio ni pre ni posle njega. On je na najpozitivniji i najkreativniji način uzdrmao svetsku šahovsku scenu, nadahnuo je, obogatio je, i naterao pospane i birokratizovane međunarodne institucije šaha da se tom igrom ozbiljnije i kreativnije pozabave. Fišer je ostavio šahovskog traga i u našoj zemlji, još onda kada se pojavio na turnirima u Portorožu, Bledu i Beogradu. Naročito onda kada je 1992. godine, u vreme sankcija i pritisaka, uprkos pretnjama njegove zemlje, došao da na Svetom Stefanu i u Beogradu igra revanš meč sa Borisom Spaskim! Bio je to gest prijateljske naklonosti prema našoj zemlji i našim šahistima, među kojima su mnogi bili i njegovi lični prijatelji. Bila je to svetska senzacija. Fišer se pre toga, posle spektakularnog meča za prvaka sa Borisom Spaskim u Rejkjaviku, koga je dobio, bio povukao sa šahovske scene i nije ga bilo u javnosti skoro dve decenije. Tom njegovom senzacionalnom povratku šahu posebnu dimenziju dramatičnosti dala je američka administracija, koja je, insistirajući na blokadi Jugoslavije, zapretila Fišeru da će mu oduzeti pasoš i oterati ga u zatvor ako prekrši sankcije. On je, pred novinarima, na konferenciji za štampu, pljunuo na taj papir i seo za šahovsku tablu. Američka administracija mu to nije oprostila, pa se posle godinama potucao po svetu. Živeo je jedno vreme u Mađarskoj i na Filipinima, da bi 2004. godine, na zahtev Vašingtona, bio uhapšen u Japanu. Odležao je osam meseci, ali nije izručen američkim vlastima, jer mu je Island, u znak zahvalnosti za onaj meč u Rejkjaviku, dao azil i državljanstvo. Tamo je, povučen, bolestan i u tišini, prošle nedelje ispustio svoju dušu. Grad Beograd ne bi smeo da ima nikakve dileme: ime Bobija Fišera je sasvim prikladno za jednu od njegovih gradskih ulica.